Nekoliko decenija velikih društvenih promena i specifične okolnosti odrastanja stvorili su grupu muškaraca koji u svemu što rade uvek traže odobravanje od drugih.
Njih popularno nazivaju ’Dobri momci’* ili ‘Dobrice’.
Generalno, Dobri momci su mirne i velikodušne osobe. Na prvom mestu žele da izgledaju lepo i dopadnu se drugima. Oni izbegavaju svađe kao kugu, i najsrećniji su kada druge čine srećnima. Dobri momci posebno vode računa da udovolje ženama, i da se razlikuju od ostalih muškaraca.
U suštini, Dobri momci veruju da – ako su dobri, brižni i darežljivi, biće srećni, voljeni i imaće život bez problema.
Ipak, koliko god se trudili da dostignu mir i sreću za kojom očajnički žude, na kraju budu ostavljeni i frustrirani.
Ko su ’Dobri momci’ i zašto uvek ’završe poslednji’?
Životni skript Dobrih momaka(2)
Konstantan neuspeh i frustracija Dobrih momaka polaze iz činjenice što se njihova životna filozofija zasniva na jednom specifičnom životnom skriptu.
Dozvolite mi da objasnim šta je životni skript.
Životni skript ili životni scenario predstavlja nesvesni životni plan osobe. Obično se formira u detinjstvu i određuje naše životne izbore. To je unutrašnja mapa kojom se vodimo u životu, i služi nam kao filter kroz koji obrađujemo životna iskustva.
Skript, poput mape, može biti sjajan alat za napredovanje na našem životnom putu. Ali ako je ta mapa zasterela ili neprecizna, može nas poslati u pogrešnom smeru, besplodno kružeći po istom starom kraju.
Neefikasan životni skript Dobrih momaka
Životni skript kojim se Dobri momci vode kroz život, glasi:
Ako sam dobar, sakrijem svoje mane, i budem ono što mislim da drugi od mene žele da budem – biću voljen, moje potrebe će biti zadovoljene, i imaću život bez problema.
Pročitajte još jednom, polako.
Dobrice suštinski veruju da moraju biti savršeni i po svaku cenu se prilagoditi drugima kako bi dobili ljubav i pažnju za kojom očajnički žude.
Kako ovaj životni skript ne donosi željene rezultate, kao što često i biva, Dobrice vide samo jednu alternativu – potruditi se jače (više udovoljiti, biti još bolji, bolje se prilagoditi).
Tendencija da se čvrsto drže istog skripta koji se pokazao neefikasnim je toliko snažno ugrađena u njihov um, da je svaki pokušaj uzdrmavanja tog skripta jednak jeresi.
Kada i kako nastaje životni skript Dobrog momka?
Većina životnih skriptova se formira kada smo bili mali, naivni i bespomoćni. Oni nastaju kada naš um još nije formiran, pa je ta mapa iscrtana netačnim interpretacijama između našeg uma i naših životnih iskustava.
Postoje dve činjenice koje moramo razumeti o deci:
Prvo – deca dolaze na svet potpuno bespomoćna. Ona zavise od odraslih da pravovremeno odgovore na njihove potrebe. Kao rezultat ove zavisnosti, najveći strah svakog deteta je napuštanje, jer napuštanje znači smrt.
Drugo – deca su egocentrična. To znači suštinski veruju da su centar svemira i da su uzrok svega što im se dešava.
Ova dva faktora – njihova egocentričnost i strah od napuštanja – stvaraju vrlo snažnu dinamiku. Kada dete doživi neko napuštanje, ono misli da je ono uzrok toga što se dogodilo. Neka od tih napuštanja mogu biti:
– Gladan je, i niko ga ne nahrani
– Plače, i niko ga ne umiri
– Usamljen je, i niko ne obraća pažnju na njega
– Roditelj ga zanemaruje
– Roditelj postavlja na njega nerealistična očekivanja
– Roditelj ga koristi da zadovolji svoje potrebe
– Roditelj ga posramljuje i kritikuje
– Roditelj ga bije
– Roditelj ga ostavi i ne vrati se pravovremeno
– Roditelj umre ili ga napusti
Budući da je svako dete rođeno nesavršeno, u nesavršenoj porodici, na nesavršenoj planeti, svako ima neko od ovih iskustava napuštanja.
Napuštanje koje doživi dete protumači kao da je ono uzrok toga. Iako je njegovo tumačenje netačno, deca ne umeju drugačije da protumače ono što im se dešava.
Ova naivna, egocentrična interpretacija iskustava stvara ono što se zove ’Toksični stid’.
Toksični stid je ukorenjeno verovanje da je neko loš, bezvredan, i da ga ne mogu voleti (’Tata i mama su me napustili jer sam loš’). Toksični stid nije samo činiti loše stvari, nego unutrašnje verovanje da je suštinski loš.
Kao rezultat ovih napuštanja i njihovih pogrešnih interpretacija, deca razviju mehanizme preživljavanja koji im pomažu da urade tri stvari:
1) Izbore se sa fizičkim i emocionalnim bolom napuštanja
2) Pokuša da se u budućnosti spreče slični događaji
3) Pokuša da se sakrije toksični stid (svoju lošost) od sebe i drugih.
Pokušaj da se bude dobar – da bude ono što drugi od njega žele da bude – je jedan od mehanizama preživljavanja koje dečak koristi kako bi sprečio potencijalno napuštanje i sakrio svoj unutrašnji toksični stid (verovanje da je ’nevoljiv’).
Ako uvek bude dobar i uradi sve kako treba, prilagodi se drugima i ispunjava njihove potrebe, dečak veruje da će time sprečiti napuštanje i mogućnost da opet bude odbačen.
Karakteristike Dobrih momaka
Svaki od ovih momaka je jedinstvena ličnost, ali svi oni dele skup zajedničkih osobina:
Traženje odobravanja od drugih. Univerzalna osobina Dobrih momaka je traženje odobravanja od drugih. Sve što Dobrica uradi ili kaže je na nekom nivou sračunato da stekne odobravanje ili izbegne neodobravanje od drugih. Ovo se posebno odnosi na njihov odnos sa ženama.
Darežljivost. Dobrice često izjavljuju da se osećaju dobro kada daju drugima. Ovi momci veruju da je njihova velikodušnost znak koliko su dobri, i njihova darežljivost će učiniti da ih drugi cene i vole.
Popravljanje tuđih problema. Ako osoba ima problem, ljuta je, depresivna ili tužna, Dobrica će pokušati da reši ili popravi situaciju (često bez pitanja).
Izbegavanje sukoba. Dobri momci gledaju da svoj svet učine mirnim i glatkim. Da bi to uradili, oni po svaku cenu izbegavaju da rade stvari koje bi mogle da uznemire druge.
Dobri momci skrivaju mane i greške. Ovi momci se strašno plaše da će se drugi naljutiti na njih, osramotiti ih ili napustiti ako se otkrije neka njihova mana ili greška.
Traže najispravniji način da urade stvari. Dobri momci veruju da postoji ključ za srećan život bez problema. Uvereni su da, ako mogu da smisle savršen način da urade stvari, nikada ništa neće poći po zlu.
Dobri momci žele da se razlikuju od svojih očeva. Mnogi Dobri momci izveštavaju da su imali pasivne, odsutne, agresivne, kritične, ili očeve alkoholičare. Nije neobično da su, u nekom trenutku svog života, odlučili da se razlikuju od svojih očeva za 180 stepeni.
Osećaju se prijatnije u društvu žena nego muškaraca. Dobrice imaju vrlo malo muških prijatelja. Oni često traže odobravanje od žena i ubeđuju druge da se razlikuju od ostalih muškaraca. Veruju da nisu sebični, egocentrični, agresivni – loše osobine koje povezuju sa drugim muškarcima.
Imaju problem da svoje potrebe postave kao prioritet. Ovi momci misle da je vrlo sebično svoje potrebe staviti na prvo mesto. Veruju da je vrlina staviti tuđe potrebe ispred svojih.
Dobri momci načine svog partnera emocionalnim centrom života. Oni tvrde da su srećni samo ako je njihov partner srećan, i stoga ogromnu količinu energije usmeravaju na svoje emotivne veze.
Zašto je problem biti Dobar momak?
Možda ćemo doći u iskušenje da umanjimo problem sindroma Dobrog momka. Uostalom, zar je biti dobar tako loša stvar?
Pojam ’Dobar momak’ zapravo je pogrešno imenovan, jer su Dobri momci sve samo ne dobri. Evo nekih ne-tako-dobrih osobina ovih momaka:
Dobri momci su neiskreni. Ovi momci skrivaju greške, govore ono što misle da drugi očekuju od njih, i potiskuju svoja osećanja. Ove osobine ih u srži čine neiskrenima.
Skrivaju greške. Budući da toliko žele odobravanje od drugih, Dobri momci skrivaju sve što bi moglo da izazove tuđe neodobravanje. Njihov moto glasi: ’Ako ne uspeš iz prve, sakrij dokaze.’
Oni su podeljeni. Dobri momci su spretni u usklađivanju kontradiktornih podataka o sebi, razdvajajući ih u posebne odeljke svog uma. Na primer, oženjen muškarac može stvoriti sopstvenu definiciju vernosti koja mu omogućava da porekne da je imao vezu sa koleginicom, jer nikada nije imao seks sa njom.
Manipulativni su. Dobri momci imaju problem da svoje potrebe postave kao prioritet, i poteškoće da na jasan i direktan način traže ono što žele. Ovo stvara osećaj bespomoćnosti, i zato pribegavaju manipulacijama kada pokušavaju da zadovolje svoje potrebe.
Dobri momci kontrolišu. Njihov glavni prioritet je održavanje svog sveta mirnim. To stvara ogromnu potrebu za kontrolom ljudi i događaja oko sebe.
Dobri momci daju da bi dobili. Iako su velikodušni davaoci, njihovo davanje često ima neizgovorenu agendu. Oni davanjem žele neku vrstu uzvraćanja (da ih poštuju, vole, da se ne naljute na njih, itd.) Često će reći da mnogo daju, a malo dobiju zauzvrat.
Oni su pasivno-agresivni. Svoju frustriranost i ogorčenost Dobri momci ispoljavaju na ne tako lepe načine. To uključuje izbegavanje, kašnjenje, zaboravljanje, nemogućnost erekcije ili prebrzo svršavanje… i ponavljanje istih dosadnih ponašanja, iako su obećali da se to više nikada neće desiti.
Puni su besa. Iako Dobri momci poriču da se ljute, doživotna frustracija i ogorčenje stvaraju lonac pod pritiskom potisnutog besa. Ovaj bes obično izbije u neprimerenim i neočekivanim situacijama.
Oni su zavisnici. Njihovo zavisničko ponašanje služi ublažavanju stresa, promeni raspoloženja ili lečenju bola. Budući da Dobri momci toliko toga drže u sebi, sve to negde mora da iscuri. Jedno od najčešćih ponašanja zavisnosti je seksualna kompulsivnost i masturbacija.
Imaju problem sa seksualnošću. Iako većina Dobrih momaka poriče da ima problem sa seksom, još nisam upoznao onoga koji je zadovoljan svojim seksualnim životom, ili nema neku seksualnu disfunkciju (prebrzo svrši, ne može da mu se digne, ne može da održi erekciju) ili seksualno odigrava (zavisnost od pornografije, masturbacija, afere…)
Imaju poteškoća da postave lične granice. Mnogi od njih ne umeju da kažu ’Ne’, ’Stani’, ’Neću’. Često se osećaju kao pasivne žrtve drugih i vide druge kao uzrok problema sa kojima se suočavaju.
Magnet su za osobe kojima je potrebna ’emotivna popravka’. Nažalost, ovo garantuje da će većinu vremena provesti popravljajući tuđe probleme i gaseći požare.
Dobri momci često imaju problema u intimnim odnosima. Iako stavljaju ogroman naglasak na svoje emotivne veze, one su najčešće izvor njihove frustracije. Na primer:
– Dobri momci su loši slušači, jer su previše zauzeti da se odbrane ili poprave tuđi problem, nego da zaista saslušaju drugu osobu.
– Zbog straha od sukoba, često su nedostupni da se problem reši do kraja.
– Nije neobično da Dobri momci vide svoje partnere kao ’projekat’ ili ’dijamant koji treba obraditi’. Oni žele da ih promene (u njihovoj glavi znači ’pomognu’). Kada se ovo ne desi, oni okrivljavaju svoje partnere da im stoje na putu ka sreći.
Dobri momci su osrednje uspešni. Većina ovih momaka su vredni, talentovani i inteligentni, ali samo osrednje uspešni. Gotovo bez izuzetka nikada ne uspevaju da ostvare svoj potencijal.
Kada dođu na psihoterapiju, oni se žale na nemir, osećaj praznine i usamljenost. Bez obzira na njihovo loše stanje, ovo treba da ohrabri. Sama reč ’sindrom’ implicira da postoji mogućnost njegovog uklanjanja.
Kako prevazići Sindrom Dobrog momka
Još jedna bitna karakteristika Dobrih momaka jeste da nikada ne traže pomoć. Oni veruju da sve treba da urade sami, i zato svoje probleme pokušavaju da reše na neefikasne načine, radeći uglavnom isto.
Poenta je početi da radite drugačije od onoga što ste do sada radili (i ne, to ne znači postati kreten). Sa vama ću podeliti najbitnije stavke koje će vam pomoći da se oslobodite Sindroma Dobrog momka:
1) Pročitajte knjigu dr. Roberta Glovera ’No more mr. Nice guy’
Ako sam išta naučio o ovom sindromu, naučio sam od Roberta Glovera. Čitajući knjigu imao sam utisak da mi čovek prolazi kroz svest. Robert se i sam dugo borio sa sindromom, i ima višedecenijsku praksu rada sa ovakvim momcima.
Pored detaljnog opisa i analize psihe i ponašanja, na kraju svakog poglavlja Robert daje vežbe koje će vam pomoći da se oslobodite sindroma Dobrice.
Ako ne uspete da pronađete knjigu, pošaljite mi poruku na mejl, a ja ću vam je rado proslediti.
2) Krenite na terapiju ili muške grupe (obavezan korak*)
Esencijalan korak za lečenje ovog sindroma je da se otvorite i svoje probleme podelite u sigurnoj atmosferi, pred drugim muškarcima. Govoriti otvoreno pred drugima na prvi pogled deluje strašno i postiđujuće, ali je nužan korak.
Razlog zašto sa muškarcima je to što Dobrice od žena (nesvesno) traže odobravanje, i žele da se pred njima predstave kao savršeni. To vodi ka tome da se problemi i mane skrivaju, a ako se o problemi skrivaju, na njima je nemoguće raditi.
Drugi razlog za rad sa muškarcem/-ima jeste što Dobrice tako dolaze u kontakt sa svojom maskulinošću i poboljšavaju odnose sa drugim muškarcima.
Isto tako, neophodno je da se osveste aspekti Dobrog momka u vama, a za to je potrebna osoba upoznata sa problemom. Ovo je ujedno besramna lična reklama za psihoterapiju i mušku grupu koju vodim.
3) Akcija, akcija, akcija
Suočavanje sa strahovima je jedini način na koji muškarac napreduje.
Izađite iz komfor-zone i pokušajte ono što do sada niste smeli.
Postavite lične granice. Naučite da kažete ’Ne može’, ’Neću’ i ’Stani’ uprkos strahu i nelagodi koju osećate.
Zatražite od drugih da nešto urade za vas – bez izvinjavanja i okolišanja. Neka vam donesu času vode, pripale cigaretu, spreme da jedete… bilo šta. Radite to makar jednom dnevno. U početku ovo može izazvati ogromnu anksioznost, ali vremenom donosi mnogo blagoslova.
Započnite biznis. Zatražite povišicu… Priđite onoj slatkoj devojci iz kraja i recite joj da vam se dopada. Jednostavno morate izložiti svoju ličnost svetu i biti u situacijama koje vam neće biti komforne.
I nemojte sebe uzimati previše ozbiljno, jer život je igra u kojoj nema pobednika. Šta god da se desi, biće zaboravljeno.
A vi ćete, hvala bogu, biti dobro.
autor: Nemanja Kurlagić – psihoterapeut po O.L.I. metodu
