Kako da znam da mi je potrebna psihoterapija?
Neki od ključnih znakova da je vreme da posetiš psihoterapeuta su:
1) Problem ti pravi patnju i značajno utiče na stil života.
Ako vidiš da problem značajno utiče na brojna područja tvog života (fakultet, posao, prijateljske i ljubavne odnose…) i smanjuje tvoju sposobnost za funkcionisanje, možda je vreme da posetiš psihoterapeuta.
2) Oslanjaš se na nezdrave mehanizme suočavanja.
Ako se sa problemom suočavaš kroz prekomerno pijenje, pušenje, drogu, prejedanje, pornografiju i druge vrste zavisnosti, vreme je da potražiš pomoć.
3) Prijatelji i porodica su zabrinuti za tebe.
Ako je problem dosegao tačku u kojoj su bliski ljudi postali zabrinuti za tebe, možda bi ti pomogao razgovor sa psihoterapeutom.
4) Ništa što si pokušao nije pomoglo.
Pročitao si knjige samopomoći, probao različite tehnike, ili čak pokušao da ignorišeš problem, ali ti se čini da stvari ostaju iste, ili se pogoršavaju.
5) Ne možeš da kontrolišeš problem.
Veliki indikator da imaš problem jeste da ne možeš da ga kontrolišeš, on počinje da upravlja tvojim životom. Ti menjaš i prilagođavaš svoj stil života njemu.
Da li moram imati problem da bih išao na psihoterapiju?
Ne. Iako je fokus psihoterapije pomoć osobama da prevaziđu psihološki i emotivni problem, ona služi i onima koji žele da bolje upoznaju sebe, unaprede životne veštine, ojačaju unutrašnje kapacitete, lakše i brže dostignu svoje ciljeve…
Koliko mi je potrebno vremena da rešim (x,y,z…) problem?
Na ovo pitanje ne postoji konkretan odgovor. Psihoterapija može da traje samo nekoliko susreta, ali može da traje mesecima, pa čak i godinama. Težina i otpornost problema, stručnost terapeuta, tvoja želja za radom na sebi, i mnogi drugi faktori utiču na trajanje psihoterapije. Svaka osoba je individua za sebe, i ne postoji jasno određen period koliko terapija je potrebno da bi došao do željene promene.
Kako odabrati psihoterapeuta?
U moru psihoterapeuta, izbor stvarno deluje preplavljujuće i stresno. Potraži terapeuta koji ima neophodno obrazovanje i iskustvo sa tvojim problemom. Sigurno ne želiš biti njegovo zamorče. Postavi mu direktna pitanja o njegovom iskustvu, nemoj se stideti! Ovde se radi o tebi i tvom psihološkom zdravlju.
Ukoliko proceniš da niste na istoj talasnoj dužini, ili da zajednički rad ne dovodi do poboljšanja, terapeut bi trebao da te uputi na drugog kolegu, ili ćeš se odlučiti za nekoga drugog po samostalnom izboru.
Koliko puta bi trebalo da imam seanse?
Što se tiče dolazaka na nedeljnom ili mesečnom nivou, oni se uspostavljaju u dogovoru sa tobom, tvojim mogućnostima i potrebama. Lično smatram (i praksa uporno pokazuje) da psihoterapija nije delotvorna ako se radi manje od jedanput nedeljno.
Kako izgleda psihoterapijska seansa?
Psihoterapija je vrsta sistematičnog razgovora koji se odvija oko tema koje ti odabereš – specifičnog osećanja, događaja, ili problema sa kojim se suočavaš. Tokom razgovora klijent i terapeut zajednički pokušavaju da pronađu rešenje za problem.
Razgovor ne mora biti jedini element seansi. Određeni pravci uključuju i kreativne aktivnosti poput crtanja, pisanja, glume… Drugi terapeuti koriste telesne vežbe ili vežbe relaksacije, meditacije i sl. Ponekad ćeš dobiti zadatke koje treba uraditi između seansi.
Da li terapeut mora da bude psiholog?
Ne. Psihoterapeuti mogu biti psiholozi i psihijatri, ali i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (pedagozi, andragozi, filolozi, defektolozi…) koji su pored osnovnog obrazovanja završili edukaciju iz nekog od psihoterapijskih pravaca. Da bi neko bio psihoterapeut, a nije psiholog ili psihijatar, on mora imati završen neki od licenciranih psihoterapijskih pravaca, položenu psihoterapijsku propedevtiku, superviziju i ličnu terapiju.
Koji pravac u psihoterapiji odabrati?
Kada krećeš na psihoterapiju, načelno nije bitno koji pravac psihoterapije ćeš odabrati. Bitno je da se osećaš slobodno da sa psihoterapeutom podeliš probleme, vidiš koji pristup tebi najviše odgovara, i da li vaš zajednički rad dovodi do napretka.
Da li je diskrecija zagarantovana?
Da! Prema kodeksu profesije, sve što se iznese na seansama ostaje između tebe i psihoterapeuta. Ukoliko psihoterapeut želi da prikaže zajednički rad na stručnom skupu, knjizi ili superviziji, on mora od tebe da zatraži ličnu dozvolu.
Da li će psihoterapeut pokušati da me promeni po nekom šablonu?
Psihoterapija nije ukalupljivanje po modelu u koji veruje psihoterapeut, već pomoć osobi da pronađe svoju istinu. Psihoterapeut ne sme da bude drveni advokat roditelja, prijatelja ili institucije – on mora raditi za tebe. Psihoterapija se može raditi samo sa osobama koje hoće i žele da rade na sebi.
Napomena: Ako već neko vreme radiš sa jednim psihoterapeutom, nikada nemoj iznenada otići kod drugog ili raditi sa dva psihoterapeuta istovremeno, a da pre toga sa svojim terapeutom nisi detaljno razmotrio razloge za to.
autor: Nemanja Kurlagić – psihoterapeut po O.L.I. metodu
