Granični poremećaj ličnosti – nastanak, karakteristike i lečenje

Termin „Granični poremećaj ličnosti“ (eng. Borderline personality disorder) počeo je da se koristi tridesetih godina prošlog veka, a sam naziv je simbolično osmislio Adolf Štern, jer se poremećaj nalazi na granici izmedju psihoze i neuroze.

Međutim, još krajem sedamnaestog veka – engleski lekar Thomas Sydenham je o nizu svojih pacijenata u jednom pismu napisao danas često citiranu rečenicu: „Oni preko svake mere vole iste one koje će bez razloga mrzeti.“ U pismu je opisivao njihove iznenadne izlive besa, bola i straha.

Iako Thomas nije dao naziv Granični Poremećaj Ličnosti (za žene izabrao naziv Histerija, a za muškarce Hipohondar), njegov opis je još tada pogodio simptome pri donošenju dijagnoze Graničnog Poremećaja Ličnosti.

Granični poremećaj ličnosti

Ova vrsta poremećaja danas izaziva mnoge kontroverze i konflikte među mnogim istraživačima – počevši od toga kako nastaje, kako se razvija, pa sve do toga da li se uopšte može svrstati među poremećaje ili samo kao deo adaptacije i zastoja u razvoju.

Ipak sama činjenica da se oko ovog stanja stvara velika debata među psiholozima, bilo bi dobro posvetiti pažnje karakteristikama ovog poremećaja (u tekstu ćemo ga karakterisati kao poremećaj), koji pod pretpostavkom obuhvata oko 1% do 2% svetske populacije, a oko dva puta se češće javlja kod žena nego kod muškaraca.

Brojne su teorije koje opisuju moguće uzroke nastanka Graničnog Poremećaja Ličnosti. Uzrok nastanka objašnjava se preko pomenutih genetskih faktora, socijalnih faktora, kvaliteta interakcije u ranom razvoju u okviru porodice, psiholoških faktora.

Psihoanalitičko tumačenje nastanka Graničnog Poremećaja

Psihoanalitičko tumačenje nastanka graničnog poremećaja jeste da se on stvara negde izmedju 18-og i 36-og meseca života. Dakle, radi se o veoma ranim godinama u kojima dete, kao biće koje postepeno počinje da razvija svest o svom postojanju, nije uspelo da se odvoji od majke koje bi za ovaj razvojni period trebalo normalno da se desi.

Neuspešnost odvajanja se često javlja zbog toga što majka, verovatno iz ličnih problema, nije odobravajuće reagovala na detetovo odvajanje, već je na svaki pokušaj „osamostaljivanja“ (upoznavanja sredine, istraživanja…) reagovala ljutnjom, odbacivanjem, depresijom. Međutim, detetu je u tom periodu jako bitna stabilnost i ljubav koja bi ga potkrepljivala za budući samostalan, uspešan i normalan emocionalni razvoj.

Karakteristike Graničnog Poremećaja Ličnosti

Iako postoje brojna neslaganja, bilo bi dobro da pokušamo da sistematizujemo neke okosnice oko kojih se većina slaže, te da pružimo kakvu-takvu sliku o borderline problemima.

Difuzija identiteta

Glavni problemi se svode na nestabilnost poimanja sebe, međuljudskih odnosa i raspoloženja. Ono što se prvo može uočiti u ovom tipu ličnosti jeste trijada emocija: Agresivnost ; Depresivnost ; Difuzan identitet

U međuljudskim odnosima, sve što se dešava gura se do krajnjih granica. Kada vole, vole do srži, ali isto se dešava i kada nekoga mrze (celovitost objekta sa vrlinama i manama je krhka, i lako se cepa). Ova slika druge osobe je često promenjiva, hirovita i nestabilna. Osobu koju su u nekom trenutku žarko voleli, mogu istim intenzitetom mrzeti. O čemu se ovde radi? Ne o ljubavi i mržnji, već o obrazcu nestabilnih i intenzivnih interpersonalnih odnosa koji variraju između dva ekstrema – idealizacije i obezvređivanja druge osobe.

Posebno se teško prilagođavaju činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge bliske ljude, ili ljude iz svog okruženja. Ono što očekuju da će dobiti od svog partnera jeste da će im partner regulisati vlastitu tenziju, a njegovo prisustvo i ljubav popuniti unutrašnji osećaj praznine. I nekada, u stanju velike euforije, mogu pomisliti da su dostigli taj stadijum, međutim kada dodje do razočarenja (što se obično i dešava) dolazi do obezvređivanja osobe i traženje drugog „idealnog“ partnera koji će im zakrpiti i upotpuniti taj nedostatak.

U vezi stalno traže znakove da ih partner ne voli i da će ih ostaviti. Ako se to potvrdi, mogu da odgovore sa velikim dijapazonom emocija: razbesne se, plaču, planiraju osvetu, povrede se, prevare partnera ili urade nešto slično.

Ove osobe žarko žele bliskost i intimnost, ali način kojim to pokušavaju da dobiju najčešće odbija ljude. Njihova ambivalentnost prema partneru može ogledati u njihovim rečenicama u kojima se pojavljuje i ljubav i mržnja prema jednoj istoj osobi („Volim ga, svinja jedna odvratna…“). Njihovo vidjenje sveta i osoba u njemu je „crno-belo“. Neko je savršeno dobar ili potpuno loš,  bez ikakve uravnoteženosti. Ukoliko zauzmu stav da je neko sasvim loš, nikakvi argumenti ne mogu izmeniti njegov stav, ali je sasvim moguće da sami iznenada izmene svoje stanovište u potpuno suprotno. Osobe koje su u intimnijem odnosu sa njima često ostaju povređene, ne znajući šta se tačno dogodilo.

Granične osobe izgledaju kao da su „izgubile kompas“ sa svojim identitetom. Često se osećaju kao „bez glave“ ili bez jasnih granica svog i tuđeg identiteta. Temporalno su promenjljivih raspoloženja koje može voditi preko energičnosti do krajnje pasivnosti i statičnosti – momenata osećaja da je „ceo svet njihov“, a onda se taj isti svet u kratkom vremenskom periodu okrene naopačke u osećaj potpune bezvrednosti i bespomoćnosti.

Raspoloženje je u neskladu sa spoljašnjom sredinom i često žive u atmosferi katastrofe i propasti. Od depresije ili uzbuđenja, do anksioznosti, apatije, ljutnje, razočaranja i euforije je tanka granica. Često se dešava da njihov bes eskalira u fizički obračun. Međutim, granične osobe su, zapravo, uglavnom distimične. Distimija je hronični depresivni poremećaj koji traje najmanje dve godine i koji se karakteriše depresivnim raspoloženjem i sveopštim gubitkom životnog zadovoljstva. Neretko se ponašaju detinjasto, impulsivno i manipulativno.

Velika ‘unutrašnja praznina’

Prepoznatljivi su po lajtmotivu verbalizovanom kao „velika unutrašnja praznina“.

Unutrašnja praznina može imati najmanje dva značenja – može se odnositi na telesno i na psihičko. U prvom smislu, osoba može biti prazna kada je, na primer, gladna. U drugom smislu se praznina odnosi na afekat, osećanje, odnosno odsustvo osećanja. Ali, ako se praznina odnosi na „ništa” kako neko onda može osećati to „ništa”? Logično bi bilo da kada nečega nema, ne oseća se. Osećati ništavilo znači osećati značajnu neobjašnjivu količinu nečeg za šta nemamo reči, nečeg mrtvog u nama, nečeg što je umrlo i ostavilo svoje loše aspekte u našoj unutrašnjosti ili nečeg što nikada nije ni oživelo da bismo se osećali živo iznutra. Sam osećaj praznine kod Graničnog Poremećaja Ličnosti vodi do odigravanja (odigravanje je termin koji predstavlja ponavaljanje neosvešćenih obrazaca iz detinjstva, kako bi se njima u sadašnjosti ovladalo, kako bi se olakšala tenzija izazvana osećajem praznine).

Prisutna je impulsivnost u barem dve od sledećih aktivnosti:

Seksualnost – nemarno, promiskuitetno i ekscesivno.

Zloupotreba droga, preterivanje u hrani ili piću ili trošenju novca.

Sva ova impulsivnost daje osećaj punoće i ponovnog doživljavanja sebe i svog identiteta. Mogu biti prisutne suicidalne tendencije ili pokušaji samoubistva. Umesto suicidalnosti, borderline tip se može samokažnjavati na različite druge načine (psihofizičko samopovređivanje).

Ali i pored svega ovoga, interesantan je fenomen da pokazuju veliku otpornost, smisao za humor i „fenkis momente” – uporno ustajanje i nastavljanje posle čestih padova.

Granični poremećaj ličnosti u radu

U slučaju neuspeha u njima bitnim aktivnostima (posao, fakultet, emotivne veze, druženja) neretko naginju ka autodestruktivnom ponašanju.

Ovaj poremećaj se često javlja i u kombinaciji s drugim psihičkim poremećajima. Na poziciji lidera problemi najčešće nastaju usled njihove nepredvidivosti. Svom podređenom mogu delegirati zadatak koji radnik besprekorno uradi, da bi mu potom bilo rečeno da taj zadatak uopšte nije trebalo uraditi. Pri tome, lider radne grupe ovakvog tipa ličnosti ne laže, niti želi da iskorišćava svog radnika; on se jednostavno umeđuvremenu predomislio.

Granične osobe će često svom lideru i grupi iskazivati duboko poštovanje i divljenje jer je deo njih i sa njima deli svoj identitet i svoju veličinu. Međutim, kada se pokaže i najmanja nesavršenost i propust, koja se dešava i najboljim kompanijama, ona će osetiti ljutnju, bes i rezignaciju, te one koji su bili savršeni – potpuno ocrniti.

Psihoterapija sa Graničnim Poremećajem Ličnosti

Psihoterapija može biti duga i teška, međutim ne i bezuspešna. Prvo što terapeut treba da ponudi jeste empatiju (saosećanje), prihvatanje, kao i pokazivanje da će biti tu, i da ga neće napustiti čak i u teškim momentima. Biće spremni da podnesu nagle promene raspoloženja i osećanja.  Dakle, terapiju treba da „izdrže” i terapeut i klijent.

Do pomaka dolazi polako, ali ukoliko je osoba rešena da sebi pomogne, korak po korak će graditi zakinute delove svoje ličnosti, i uspeti da spoji unutrašnje i spoljašnje doživljaje sebe i sveta.

autor: Nemanja Kurlagić – psihoterapeut po O.L.I. metodu

Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors

PRAVILA O PREUZIMANJU SADRŽAJA

Ukoliko želite da preuzimate tekstove i postavljate ih na svoj sajt ili fejsbuk stranicu, tekst treba da sadrži linkove koji vode ka početnoj stranici ovog sajta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.