Napad panike – simptomi, uzroci i lečenje

Panični napad - šta je i kako ga izlečiti?
Publish Date
1. novembra 2021.
Categories
Read Time
8 minutes

Napad panike - uzroci, simptomi i lečenje

Napisao: Nemanja Kurlagić
Kategorija: Psihologija,
Broj komentara: 0

Panični napad je kratka epizoda intenzivnog, nekontrolisanog straha koju prati slutnja da će se nešto strašno dogoditi, da ćemo izgubiti kontrolu, onesvestiti se, poludeti ili umreti. Doživljava se iznenada i utiče da se osećate potpuno bespomoćno i onesposobljeno da bilo šta uradite.

Panični napadi mogu da se dese samo jednom ili dva puta tokom života, ali mogu da postanu učestaliji i pređu u poremećaj panike. On može biti usmeren i prema drugima – da će neko blizak biti povređen ili doživeti neku katastrofu.

Epidemiologija

Prema statistikama 2,7% svetske populacije doživljava neku vrstu paničnog napada tokom jedne godine, dok se 4,7% svetske populacije tokom života makar jednom susrelo sa paničnim napadom. Uglavnom se procenjuje da panični napadi počnu da se doživljavaju tokom ili nakon puberteta. Najrizičnije godine su između 15-19.

Anatomija napada panike 

Osoba koja doživljava napad panike ubeđena je da je u smrtnoj opasnosti. Ona se nalazi u agoniji. Zbog doživljavanja enormnog straha telo reaguje ubrzanim radom srca i plitkim disanjem, dolazi do gušenja, znojenje postaje intenzivnije, noge podrhtavaju i panika se širi. Osoba svesno „zna” da neće umreti, ali istovremeno gubi se svaka sposobnost da se strah iskontroliše, i osoba počinje da veruje da će umreti.

Italijanski psihijatar Franko de Masi izdvaja nekoliko mehanizama koji leže u nastanku napada panike:

Priprema. Tokom blaže ili jače uznemirenosti pacijent osluškuje svoje telo (rad srca, disanje, znojenje, bol u mišićima), sve dok u pomami straha njegova mašta ne izmisli opasnost koja je pokrenula takvo osećanje. Upravo ova psihičko-emotivna komponenta, ako se ne zaustavi, dovodi do razvoja telesnog straha koji prelazi u napad panike.

Mašta. Veoma značajnu ulogu u započinjanju panike igra naša mašta. Jedan od razloga za ponavljanje i pogoršanje panike jeste povezanost koju psiha povezuje između nadražaja-mašte-emocionalnog odgovora.

Emocionalni odgovor je proizvod mašte. Očekivanje neke katastrofe je tako snažno da dovodi u stanje mikrosumanutosti – avion će se srušiti, lift će se zaglaviti itd. Oni koji doživljavaju napade panike počinju da veruju da će se dogoditi ono čega se plaše ili se ono već događa. Fantazija postaje realnost.

Traumatski strah. Stvoren u mašti, ali isto tako konkretno doživljen, kada se jednom desi, napad panike postaje traumatski događaj. Tipičan primer u praksi jeste da pacijent koji je nešto čuo o ozbiljnoj bolesti „toga i toga” identifikuje se sa njim, a zatim doživljava napade panike koji ponavlja traumatski događaj.

Iako osoba „preživi” prvi napad panike, ona je u strahu od sledećeg potencijalnog napada. Ovo proizvodi začaran krug koji izaziva automatski odgovor na bilo kakvu uznemirenost koja može opet eskalirati u panični napad.

Gubitak psihičke kontrole. Specifična karakteristika napada panike je neuspeh psihe da obuzda strah, zbog čega ga „izliva” u telo. Ali, kada psihički aparat ne može da obavi ovaj zadatak, strepnja koja prelazi u telo postaje panika. Čovek može pomisliti „ne, ja ne strepim, ja umirem!” Drugim rečima, ono što se dešava ista je konstelacija činilaca koji se doživljavaju prilikom realne smrti.

Klinička slika

Napadi panike se ne javljaju bez razloga kako misli osoba koja ih prvi put doživljava.

Javljanju napada panike obično prethodi niz nepovoljnih događaja koji su doveli do toga da se osoba oseća uznemireno i napeto: kontinuirani stres, niz nepovoljnih događaja, intenzivan bes, gubitak dragih osoba, dugotrajan psihološki pritisak, nesanica, odvajanje od (kuće, porodice, partnera), gubitak posla, ali i korišćenje psihoaktivnih i psihotropnih supstanci, marihuane, kokaina, alkohola, amfetamin i drugi stimulatori centralnog nervnog sistema.

Napad panike je posebno emocionalno iskustvo koje se razlikuje od ostalih doživljaja straha. To je provala užasa koja je često praćena osećajem da je došla „kao grom iz vedra neba” „kao udar struje, niotkuda” uz pratnju misli: umreću, dobiću infakrt, pašću u nesvest, gušim se, ovo je znak da ću poludeti, moram da pobegnem, moram ovo da sprečim, ne mogu da podnesem…”

Najčešći telesni simptomi koji prate napad panike su: ubrzan i nepravilan rad srca, osećanje da će se izgubiti svest, teškoće sa udisanjem i nedostatak vazduha, vrtoglavica, bol i pritisak u grudima, drhtanje tela, noge kao od gume, znojenje, topli i hladni talasi po telu, smanjene ili povećane osetljivosti na dodir, zvuk, temperaturu.

Pored zastrašujućih depersonalizacionih, derealizacionih, hipohondrijskih i opsesivnih fenomena koji se dešavaju u toku napada panike, strah od smrti je najčešći i najmučniji psihički sadržaj. Reč je o doživljaju egzistencijalne ugroženosti koja kao da upravo nastupa ili će svakog trenutka uslediti. Pored straha od smrti, strah od gubitka kontrole je centralni psihopatološki sadržaj. Osoba doživljava da će poludeti, juriti, vikati gluposti, biti agresivna prema drugima.

Pored telesnih i psihičkih simptoma, napad panike prate specifični oblici ponašanja:

Psihomotorna uznemirenost – osoba oseća napetost, uznemirenost, ne drži ga mesto, stalno je u pokretu, spreman je da beži sa mesta na kom se oseća ugroženo.

Apel ponašanje – u stanju agitacije, oboleli traži hitnu pomoć i način da se odmah umiri ili da ga drugi umire. Najčešće poziva lekare za hitnu pomoć, ili lično odlazi u zdravstvene ustanove tražeći neodložnu medicinsku intervenciju.

Privlačenje i izolacija – ne susreće se često u kliničkoj praksi. Osoba se povlači i izoluje od svakodnevnih zbivanja, privija se uz važne ličnosti iz okoline koje joj daju sigurnost i zaštitu. Najčešće su to suprug, partner, roditelj ili deca.

Uticaj paničnog napada ne odnosi se isključivo na njegove simptome i reakcije koji se dešavaju u njegovom zenitu. On može da vodi i do negativnih emocija nakon napada – da se osoba oseća veoma postiđeno, osramoćeno ili neadekvatno kada se priseti svog ponašanja i reči koje je izgovorila u toku paničnog napada: „Šta li sada misle o meni kada sam u stanju da ovako izgubim kontrolu?“

Mnogo jača i neugodnija emocija od stida može biti strah od sledećeg napada panike, što je donekle garancija da će se sledeći panični napad ponovo desiti. U tim slučajevima naredni napad može biti mnogo intenzivniji, što osobu dovodi do osećanja manje kompetentnosti, bezizlaznosti i disfunkcionalnosti. 

Nastanak napada panike

Pored psiholoških, neurobioloških i fizioloških činilaca kao što su nasleđena karakteristika temperamenta, osetljivosti na stres i strah, prenadraženost – prema psihoanalizi napadi panike vuku korene iz detinjstva.

Istraživanja su pokazala da važnu ulogu igra ponašanje roditelja. Veliki broj obolelih saopštava da su ih roditelji prezaštićivali ili zanemarivali, da su ispoljavali bes i ljutnju, plašili ih, ili bili kontrolišući i kritični.

S druge strane, može da se desi da su roditelji i sami bili često uznemireni, pa da su pili lekove za smirenje. Jedan od roditelja je možda bio pasivan i povučen, a drugi predominantan. Oni su bili sasvim nepristupačni za decu i nisu mogli da ostvare kvalitetan emotivni odnos.

Najčešća konfliktna zona paničnih napada koja se gradi između dece i roditelja jeste zavisnost-nezavisnost. Roditelji koji podstiču zavisnost uglavnom stvaraju sliku sebe kao nekoga bez koga dete ne bi uspelo da  se snađe. Tim stavom ga čvrsto vezuju za sebe, a dete stvara osećaj nesposobnosti, emocionalne zavisnosti, i slabog samopoštovanja i samopouzdanja.

Lečenje paničnih napada 

Dobra strana jeste da je prevalencija napada panike veoma uspešna. U većini slučajeva dovoljan je samo kratkoročni psihoterapijski tretman koji može potrajati nekoliko seansi. U težim slučajevima, gde panični napadi traju godinama ili su udruženi sa nekim drugim mentalnim i/ili telesnim poremećajima, potrebno je pored psihoterapijskog tretmana primeniti i uzimanje lekova koje može prepisati isključivo psihijatar.

Međutim, bitno je naglasiti da je psihološki tretman dizajniran za svakog ponaosob. Svi smo različiti i drugačije se nosimo sa svojim problemima. Svako ima svoj ritam nošenja sa teškoćama te ukoliko panični napadi potraju i nakon nekoliko seansi, to ne znači da je osoba teško poremećena.

Ponekad je moguće da se simptomi nakon uspešnog saniranja vrate, pa je osobama potrebna dodatna konsultacija sa terapeutom.

Autor: Nemanja Kurlagić – psihološki savetnik i psihoterapeut po O.L.I. metodu

Kategorije

PRAVILA O PREUZIMANJU SADRŽAJA

Ukoliko želite da preuzimate tekstove i postavljate ih na svoj sajt ili fejsbuk stranicu, tekst treba da sadrži linkove koji vode ka početnoj stranici ovog sajta.

Ostavite komentar

Vaš email neće biti objavljen. Obavezna polja su označena sa *