Mehanizmi odbrane - Spliting

Spliting (engl. "splitting", srp. "cepanje") je centralni mehanizam nezrelih i primitivnih odbrana, što znači da je njegovo postojanje uslov kako bi ostali nezreli mehanizmi odbrane mogli da operišu. Spliting u ranim fazama razvoja štiti pozitivno jezgro ličnosti i tako obezbedjuje normalni mentalni razvoj, a kada perzistira u odraslom dobu predstavlja odbranu protiv intenzivne ambivalencije. Izražava se kroz tendenciju da sebe i druge vidimo u kategorijama "potpuno dobar" ili "potpuno loš", tj. na nerealistično pozitivan način (svetac, heroj, spasilac) ili negativan način (djavo, izdajnik, zlostavljač).

Inferiornost

Svaki čovek ima odredjene potrebe i želje koje on/ona želi da ispuni. Mnogo puta neke od tih želja ili potreba postaju teško izvodljivi iz niza višestrukih razloga. Ovo, kod mnogih ljudi, može proizvesti da se osoba oseća inferiornom i manje vrednom od ostalih ljudi kojima to ide od ruke bez mnogo muke i truda. Zatim kreću i ostale „negativne“ emocije poput stida i srama, pa i izbegavanja. Postoje trenutci kada osoba uspe da uguši ili prevazidje taj osećaj, medjutim kada dodju novi problemi, ona kao da je čekala iz prikrajka i osećaj niže vrednosti opet ispliva na površinu.

Anksioznost

Anksioznost je stanje, ili skup različitih emocija, koja se manifestuje osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, strepnje i ideje da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, te da će posledice biti fatalne. To „nešto“ može biti realno i prepoznato u stvarnosti, ali i nejasno i nedefinisano kao misao ili fantazija koja nema čvrstog oslonca u spoljašnjosti.

Mehanizmi odbrane - Projektivna identifikacija

Projektivna indentifikacija je složen mehanizam odbrane čiji je termin u psihoanalizu uvela Melani Klajn. Pored nje, dinamiku cele projektivne identifikacije opisao je britanski psihoanalitičar Bion koji tvrdi da ona nije samo klasična patologija, već način komuniciranja deteta sa majkom na preverbalnom nivou – u vreme kada dete nije još razvilo sposobnost govora i izražavanja svojih emocija putem njega. Ona je primitivan način komunikacije izmedju majke i deteta, koji nas prati tokom čitavog života.

Trihotilomanija - nezadrižvo čupanje sopstvenih dlaka

Trihotilomanija (TTM engl.) je registrovana kao opsesivno kompulsivni poremećaj u okviru DSM-V (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje), poznatija kao poremećaj koji podrazumeva nezadrživ impuls čupanja sopstvenih dlaka. Neki psiholozi je svrstavaju u grupu "poremećaja kontrole impulsa" zajedno sa kleptomanijom, patološkim kockanjem i piromanijom, što znači da osobe nisu u stanju da se odupru jakim impulsima za čupanjem vlastitih malja. Neki čak smatraju da se radi o vrsti adikcije (zavisnosti).