Kako pronaći svrhu - životni poziv

Duboko verujem da svaki čovek ima svoj životni poziv (vokaciju), pa ni ti nisi izuzetak. Problem je što ga još nisi prepoznao/la. 

U detinjstvu ti je bio kristalno jasan. Osećao si ga kao ogromnu naklonost ka nekoj igri, aktivnosti ili razmišljanju. To je bilo nešto vrlo intimno povezano sa tvojom dušom, van domašaja svesti. Nažalost životni poziv vremenom bledi i nestaje jer mu se protive moćne Kontrasile.  

Pod prvu kontrasilu spada porodica. Roditelji očekuju da ideš utabanim stazama ili se baviš nečim što je perspektivno i provereno. Njihovo viđenje sveta se ne uklapa u tvoje, pa zbog toga poziv ostane napušten u onim danima kada su tvoja ubeđenja bila isuviše nevina za ovaj svet.

Sledeća kontrasila je društvo. Društvo se plaši promena i hoće da te ukalupi u već postojeće šablone. Moderno doba kao da ide suprotno od konvencije onoga čime želiš da se baviš. Dovoljno je da te malo obeshrabri, i ti se već nalaziš na pogrešnom putu.

Treća kontrasila je narcizam. Ljudi koji se bave tvojim pozivom, ako se uopšte iko i bavi, ne dobija ama baš nikakvo priznanje. Ustvari možda ti se i podsmevaju. Tvoj narcizam, gladan priznanja, juri za tuđim odobravanjem sve dok ne završiš potpuno izgubljen i u konfuziji za šta si uopšte stvoren. Naravno, nekada naš narcizam postavlja nerealne ciljeve pa očekuješ da odmah uspeš, ili uporno radiš ono za šta nemaš talenta samo da bi nešto nekome dokazao/la. 

Po svaku cenu moraš izbeći ovakvu sudbinu! Nemoj se prepuštati očaju ako su godine prošle, ali i ne skači odmah u vatru jer od nečega moraš živeti. Za početak dovoljno je da naučiš kako da prepoznaš svoj životni poziv. A početak pronalaženja uvek kreće unazad, gledanjem unutar sebe.

 

Duboki fokus


„Zrelost čoveka: to znači ponovo steći ozbiljnost koju je čovek imao kao dete, u igri.“
Fridrih Niče 

Koje su te u detinjstvu aktivnosti i razmišljanja toliko zaokupljali da vreme i prostor jednostavno iščeznu? Deluje kao da si pod hipnozom iz koje te može osvestiti samo šamar. U stanju si dubokog fokusa ili takozvanog ’flow-a’.

Da li ti se u skorije vreme nešto slično desilo? To mogu biti i jednostavne stvari poput rekreacije, opravke kuće, baštovanstva, fotografisanja, pisanja... bilo šta. Priseti se aktivnosti koje te usisaju u sebe da se iz njih jedva povratiš. To su momenti kada se okreneš ka satu i uzvikneš ’Kad pre prođe vreme’!?

Razmišljanje o aktivnostima koje te uvlače u sebe je korisno jer ti pomaže da osvestiš gde se nalazi izvor strasti, koji se postepeno sliva u tvoj životni poziv.

 

Proces, a ne cilj

 

Kada krenu sa nečim novim, ljudi se uglavnom fokusiraju na cilj. Svako želi da ima telo plejboja, postane poznat umetnik, biznismen, osvoji šampionsku titulu. To je lako želeti. Ali šta razlikuje one koji istraju, od onih koji odustanu?

Gubitnici samo hoće da dođu do cilja, a pobednici su usmereni na proces

Proces je način na koji dolazite do cilja. Na primer - da biste postali slikar prvo morate kupiti pribor, naučiti tehnike slikanja, stil koji vam leži, a zatim svakodnevno praktikovati slikanje, iznova vežbati nove tehnike, vežbati, vežbati, vežbati... Da bi došli do cilja mi moramo proći kroz proces.

Međutim, nije poenta samo proći kroz proces... Ti moraš osećati da uživaš u njemu! Više imaš osećaj da se `igraš` nego što radiš. Recimo dok slikaš povlačiš linije sa dubokim fokusom i razigranošću, ili dok pišeš osećaš kao da razgovaraš sa nekim, ili te relaksira. Uvučen si u proces ne zato što hoćeš da impresioniraš nekoga, nego zato što te to ispunjava. Razvojem procesa zaiskrava znatiželja kao čudo koje se javlja u detetu. 

U suprotnom ako ne uživaš u procesu, dobar je znak da si krenuo u pogrešnom pravcu. Jer šta je poenta igre, da se zabaviš ili da je što pre završiš? Ako je cilj da što pre završiš, onda si verovatno promašio igru.

Postavi sebi pitanje – koji je to proces u kom uživam i imam osećaj kao da se igram?

Obnovljena energija

 

Kada iz dana u dan radiš nešto što ne voliš, sve si iscrpljeniji. Sa poslom koji voliš nije tako. Posle njega osećaš čudno mazohističko zadovoljstvo koje te tera da nastaviš, iako nemaš snage. Proveo/la si sate u toj aktivnost, ali si i dalje svež. Naravno, svaki posao je nekada iscrpljujuć, pa nam dođe da sve batalimo. Ali se to ne dešava tako često kada živiš svoj poziv, nego samo u izuzetno teškim i automatskim, ponavljajućim okolnostima.

Svežina je produkt, znak da je posao koji radiš sinhronizovan sa tvojom dušom. Kao što telu prija određena vrsta hrane posle koje se osećaš vitalno, tako se i tvoj duh posle ispunjavajućeg rada oseća okrepljenim.

Razmisli - šta to možeš da radiš satima, a imaš osećaj kao da si tek započeo/la, pa čak ti je obnovio/la energiju?

Sloj po sloj

 

Što se više približavaš jezgru svog istinskog poziva, to ti se on više obznanjuje.

Umeđuvremenu, skidaćeš sloj po sloj, svaki od njih sve bliži punoći tvog istinskog poziva. Izgleda kao da je tvoja vokacija okružena slojevima koncentričnih krugova, i skidanjem svakog od njih ona postaje sve jasnija.

Prvi sloj vokacije je obično onaj koji si usvojio od roditelja ili iz ranih iskustava. Možda je tvoj otac bio sportista, pa i ti imaš strast ka sportu. Ili u suprotnosti njemu, hteo si da postaneš akademik. U bilo kom slučaju vokacija koju u početku pratiš je najverovatnije prvi sloj i distancirana pretpostavka tvoje najdublje vokacije.

Svaki od ovih slojeva je namenjen da u jednom trenutku postane automatski i dosadan. On treba da bude potpuno proživljen dok se ne isprazni. Onda ga treba odbaciti. Ovo je znak rasta, a ne neuspeha.

Na primer, možda radiš na poslovnom projektu nekoliko godina i odjednom postaneš nezainteresovan. Ukoliko ostaneš sa njim još nekoliko godina, znaš da će ti doneti veliku finansijsku dobit. Ali ova vokacija te više ne poziva. Pitaš se – da li treba da ostanem sa njom dok ne procveta, iako se posao oseća praznim?

Pa možda odustaješ isuviše rano, uplašen od uspeha ili neuspeha, ili suviše lenj da istraješ. To je jedna opcija. Pitaj prijatelje da ti kažu šta oni misle.

Ipak, postoji mogućnost da si skinuo jedan sloj, i na putu si ka drugom, a sve bliže samom jezgru vokacije. Neki od znakova da si proživeo sloj vokacije su:

- Iznenada gubiš interesovanje za nešto što te je do sada snažno motivisalo

- Ne osećaš kajanje zbog započinjanja drugog posla ili završavanja prvog

- Iako nemaš pojma šta ćeš sledeće raditi, osećaš jasnoću, usmerenost, i rasterećenost

- Osećaš povećanje energije što si bliži kraju projekta

- Sada ti ovaj posao izgleda besmisleno, kao skupljanje šarenih salveta

Ako osećaš ove znakove, verovatno je vreme da prekineš sa onim što radiš. Budi strpljiv/a jer će se nakon nekog vremena pojaviti drugi sloj, bliži istinskoj vokaciji, a u neobičnoj korelaciji sa prethodim slojem. Ipak, imaj na umu da nikoga, nipošto ne oštećuješ time što prekidaš sa poslom!

 

Hrabrost da se eksperimentiše

 

Mnogi ljudi se zanesu takmičeći se sa drugima, i još brže se razočaraju kada padnu. Sa životnim pozivom nije tako, jer prava vokacija ne podleže taštini.

Svestan si svojih slabosti i ograničenja, ali te one ne obeshrabruju. Kritike ne shvataš lično jer znaš da se jedino kroz njih možeš usavršiti. Hrabar si da eksperimentišeš, jer želiš da dotakneš poziv iz različitih uglova. Jednostavno - ne dozvoljavaš sujeti da se meša u ono što voliš.

Razmisli - koje su to aktivnosti u kojima volim da eksperimentišem bez velikog straha od neuspeha?

 

Kuda dalje?

 

Sve ovo posmatrajte kao putokaze koji vas mogu osvestiti da razmislite u kom džepu duše se nalazi vaša vokacija. Naravno ovo nisu jedini koraci, ali su dobar putokaz. Potrebno je razmotriti da li je problem u pronalaženju vokacije, ili je problem emotivne i psihološke prirode kao što je depresija, anksioznost, beznađe, bezvoljnost... U tom slučaju se obavezno obratite psihoterapeutu.

Preporučio bih vam da potragu nastavite sa knjigom Roberta Grina „Majstorstvo“. Ovaj majstor svog zanata daje veoma detaljna uputstva o svemu što treba da znate o vašem životnom pozivu - kako ga pronaći, održavati, usavršavati...

Ne troši dragoceno vreme, nego kreni odmah u potragu, jer vremena je malo i svetu su više nego ikad potrebni ljudi sa svojim jedinstvenim darom - svojom vokacijom.

 

Reference: Robert Grin „Majstorstvo“ ; Dejvid Deida „Put superiornog muškarca“

Autor: Nemanja Kurlagić,  psihoterapeut u superviziji po O.L.I. metodu