Prikriveni (Stidljivi) Narcis

Svi smo donekle upoznati ili smo imali priliku da čujemo nešto o Narcističkom Poremećaju Ličnosti. Još početkom dvadesetog veka, Frojdov pionirski rad upoznao nas je sa terminom „Narcizam“ (1905) ili preciznije „Narcističkom karakternom strukturom“ kao specifičnim maladaptivnim obrazcem ponašanja, misli, emocija i fantazija – konstantno traženje slave i obožavanja, bogolika grandioznost, izjedajuća zavist, egzibicionizam, preterana ambicioznost... Ono šta nam je Frojd predstavio u svojim radovima danas se naziva otvoreni narcizam. Međutim, Frojd nikada nije napravio korak dalje i video sve njegove varijante.



Prikriveni narcis – početci istraživanja i karakteristike

Prve indicije prikrivenog narcisa u svojim radovima daje Džons (1964) i naziva ga „Božijim kompleksom“ (God complex). Džons govori o tome da nekada grandioznost, egzibicionizam, seksualna promiskuitetnost i potraga za besprekornim obožavanjem mogu biti skriveni iza fasade suprotstavljenih tendencija poput poniznosti, stidljivosti i socijalne rezervisanosti. Za razliku od nadmoćnog, otvoreno gramzivog, beskrupuloznog i samopouzdanog tipa narcističke strukture, prikrivenog narcisa prema rečima Džonsa odlikuje:

„...snažna želja za rezervisanošću praćena nepristupaćnošću, misterioznošću i skromnošću. Oni su najsrećniji u svojoj sopstvenoj odvojenosti od drugih, između kojih prave distancu. Okružuju sebe i svoje mišljenje velom misterije, vršeći indirektan uticaj na spoljašnji svet. Nikada se ne priključuju zajedničkim poslovima, i generalno su nesocijalni.

...česte su fantazije o moći, posebno o posedovanju velikog materijalnog bogatstva. Tretiraju sebe kao sveznajuće i odbijaju svako novo znanje.“ (Džons)

Prateći Džonsa, Rajh (1933) je takođe primetio da narcističke ličnosti ili traže slavu i moć, ili su skloni ka sanjarenju i zavisnošću. Tartakof (1966) naknadno navodi razlike u fantazijama, između aktivne fantazije „moćnog“ (predodređenog da pravi izvanredna dela) i pasivne „izabranog“ (izabranog zbog neke vrline i jedinstvenosti koju je dobio pukom srećom ili božjim pomilovanjem) i time nagovestio o dve karakterne strukture Narcizma.

Kernbergova široka istraživanja (1970, 1975, 1980, 1984, 1989) su se uglavnom bazirala na istraživanju otvorenog narcizma. Međutim, on je takođe konstatovao da „neki pacijenti sa narcističkom strukturom pokazuju jaka svesna osećanja inferiornosti i nesigurnosti“ (Kernberg 1975, p.229). Njihove svesne fantazije o sopstvenoj veličini se tek pojavljuju nakon uspostavljene veze sa terapeutom. Za razliku od standardnih narcističnih individua koje su obično seksualno promiskuitetne, takve osobe obuzdavaju svoje erotske fantazije i seksualne nagone.  

Kohut (1971 ; 1977) za takve individue govori da imaju „horizontalni spliting psihe“ – što znači da njihovu grandioznost drže potisnutu, i posledično time njihovo samopouzdanje je osiromašeno. Njima nedostaje zdravog narcizma koji daje dozu samopouzdanja, zadovoljstvo u radu i inicijativu. Takođe pokazuju preteranu preokupaciju telom što može dovesti do pojave hipohondrije i upadljive sklonost ka stidu, posebno u situacijama koje zahtevaju neku vrstu prezentovanja sebe, poput javnih nastupa.  

Na kraju, Akhtar i Tomson (1982 ; 1989) dele kategorije narcisa na Otvorenu i Prikrivenu (Zatvorenu, Stidljivu) dajući do sada najbolju detaljnu karakterologiju. Otvoreni poseduje grandioznost, intenziviranu ambicioznost, neinhibiranu seksualnost, materijalistički životni stil, nejednaku moralnost, karikiranu skromnost. Zatvoreni poseduje hroničnu dosadu, nemogućnost da se ostane u ljubavi, površnost (ne obraćanje pažnje na detalje), zlovoljne sumnje u sebe, ekscesivnu stidljivost.

Klinički profil

Kao i otvoreni narcis, prikriveni je takođe fanatično ambiciozan, frenetično juri savršenstvo, slavu i moć, ima nedostatak empatije prema drugima i poseduje deficit u uspostavljanju istinskih odnosa sa drugim osobama. On žudi za prihvaćenošu od strane drugih osoba, i njihovim obožavanjem. Kao i njegov opozit, on veruje da je jedinstven i poseban u odnosu na druge, i njega mogu razumeti samo osobe posebnog statusa. Za razliku od otvorenog narcisa, „stidljivi“ skriva svoju grandioznost i aspiracije iza maske skromnosti i nezainteresovanosti za uspeh. Oba tipa narcisa imaju problem da održavanjem samopouzdanja, ali se sa tim nose na različite načine. Otvoreni narcis pokušava da zadivi druge svojim postignućima pri čemu se izoluje od narcističke povrede prateći njihove reakcije. Prikriveni narcis pokušava da održi samopouzdanje izbegavajući ugrožavajuće situacije i intenzivno proučavajući druge da bi shvatio kako će se ponašati.

Prikriveni narcis poseduje mnogo strožiju savest, drži svoje moralne standarde i za razliku od njegovog opozita koji koristi druge samo radi sopstvenih potreba, prikriveni narcis je sposoban da oseti zahvalnost, ponudi reparaciju drugima i bude im uvek od pomoći. Međutim, on je i dalje nesposoban da oseti istinsku brigu za druge. Stroga savest gura grandioznost i ambicioznost u začelje, i ukoliko se oni prepoznaju, on povodom njihovog demaskiranja može osetiti veliki stid.

Kod prikrivenih narcisa eminentna emocija je stid. Unutrašnji doživljaj sebe potiskuju zbog straha da ako ispolje svoj grandiozni self, mogu biti ismejani i osramoćeni. Patološki narcizam generalno se jako blisko vezuje za stid. Osećaj sramote i poniženja je snažan u situacijama kada se suočavaju sa svojim nedostacima vezanim za sposobnost i otkrivanje nezadovoljenih potreba.

Prikriveni narcis preferira da bude izuzet sa socijalnih ili društvenih skupova, a može se i posebno nelagodno osećati povodom fotografisanja, jer pri svakom eksponiranju njegov ego preplavljuje primitivni egzibicionizam, te može osetiti talas snažne anksioznosti.

Za razliku od svog opozita impresivno sveznajućeg i nepokolebljivo odlučnog, prikriveni narcis će pokazivati znake sanjivosti, zaboravnosti, odsutnosti i u nemogućnosti da iznese bilo kakvu intelektualnu debatu sa drugom individuom. Kod prikrivenih narcisa postoji izrazita osetljivost na to kako ljudi reaguju na njih. Njihova pažnje je neprekidno usmerena na druge, što je u suprotnosti sa preokupacijom sobom kod otkrivenih narcisa.

Uzroci nastanka prikrivenog narcizma

Sindrom prikrivene narcisoidnosti se sreće kod oba pola, te ne postoji nikakav biološki koji utiče na to da li će se on razviti pre razviti kod muškaraca ili kod žena. Mada nije sigurno, moguće je da kultura i porodica koja naglašava skromnost kao vrlinu ima veću prevalenciju stidljivog narcizma nasuprot hvalisavom.

 

Autor: Kurlagić Nemanja – psihološki savetnik i psihoterapeut

http://www.sakkyndig.com/psykologi/artvit/akhtar2000.pdf