Panični napadi

Panični napad je osećaj jakog straha ili izrazite neprijatnosti da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, da ćemo izgubiti kontrolu, srušiti se, poludeti ili umreti. Oni ne moraju da budu usmereni samo prema sebi, nego i prema drugima – da će neko blizak biti povređen, doživeti neku katastrofu ili umreti. Osnovna i vidna karakteristika paničnog napada jeste da se doživljavaju jako naglo, prilično ugrožavajuće i utiču na ljude da se osećaju potpuno bespomoćno i onesposobljeno.

Neki ljudi će doživeti sve simptome paničnog napada, a neki ne. Panični napad može da se desi jednom do dva puta u životu, ali može biti u veoma učestao i paralisati osobu da živi svrsishodno. Mnoge individue koje prvi put doživljavaju napad panike imaju strah da će dobiti srčani udar ili nervni slom.

Prema nekim statistikama, 2,7% svetske populacije doživljava neku vrstu paničnog napada tokom jedne godine. 4,7% se tokom svog života susrelo sa paničnim napadom, a od toga su 2/3 žene. Uglavnom se procenjuje da panični napadi počinju da se doživljavaju tokom perioda u ili nakon puberteta. Najrizičnije godine za doživljavanje napada panike su između 15-19.

 

Stadijumi i trajanje paničnog napada

 

Generalno, panični napadi imaju tendeciju da prate određenu strukturu, ali treba istaći da su sami simptomi često različiti i da vremenski period utiče na to kako osoba reaguje na njih:

 

1) Pre-napad

Može se opisati kao slabašan osećaj „paničnosti“ ili osećaj da se nešto neobično dešava. Srce lupa ubrzanije, a propratne su i neobične telesne reakcije poput znojenja i uznemirenosti. One mogu nestati za nekoliko minuta, ili mogu da se nadgrade i u tom slučaju mogu da traju 10 minuta ili nešto duže.

 

2) Napad

Termin „panični napad“ opisuje šta se sve dešava u vremenskom periodu od pre-napada do post-napada. Ali stvarni trenutak čistog terora u kome su vaši „napadi“ anksioznosti toliko snažni, traju oko jednog minuta. U ovom stadijumu sva ona simptomatologija dostiže svoj zenit, koju definišemo kao „Panični napad“ – jak strah i ogromna neprijatnost, velika brzina rada srca i gubljenje kontrole, znojenje, navala hormona, slabljenje vida, gušenje, nesvestica, mučnina... Uglavnom se desi 10 minuta nakon „pre-napada“.

 

3) Post-napad ili polako opadanje

Nakon doživljenog vrhunca napada panike, on počinje polako da se smanjuje. To može da potraje nekoliko minuta. Neki smatraju da to može potrajati satima, što ih čini potpuno iscrpljenim. U proseku, smirivanje traje oko 30 minuta, iako se ljudi posle njega osećaju satima umorno i istrošeno.

Posle napada panike osoba može i dalje osećati ubrzan rad srca, konfuziju i probleme sa koncentracijom. Neki doživljavaju depresiju kao rezultat njihovog paničnog napada, a drugi se toliko fokusiraju na svoje fizičke simptome da danima osećaju sled novog napada.

 

Neki ljudi su senzitivniji i strašljiviji u odnosu na druge. Kada se takva osoba uplaši, svi navedeni telesni simptomi se pojačaju, a osoba zaključuje da se nešto opasno događa, i u tom momentu javljaju mu/joj se razne strašne misli poput: umreću, dobiću infarkt, pašću u nesvest, gušim se, ovo je znak da ću poludeti, moram da pobegnem, moram ovo da sprečim, ja ovo ne mogu da podnesem itd. Navedene misli dodatno pojačavaju strah, a strah telesne simptome, čime se stvara začarani krug koji dovodi do panike. 

Uticaj paničnog napada ne odnosi se isključivo na njegove simptome i reakcije koji se dešavaju u njegovom zenitu. On može da vodi i do negativnih emocija nakon napada - da se osoba oseća veoma postiđeno, osramoćeno ili neadekvatno kada se priseti svog ponašanja i reči koje je izgovorila u toku paničnog napada: „Šta li sada misle o meni, kada sam u stanju da ovako izgubim kontrolu?“ Mnogo jača i neugodnija emocija od stida može biti strah od sledećeg napada panike, što je donekle garancija da će se sledeći panični napad ponovo desiti. U tim slučajevima naredni napad može biti mnogo intenzivniji, što osobu dovodi do osećanja manje kompetentnosti, bezizlaznosti i disfunkcionalnosti.

 

Šta izaziva napade panike?

 

Napadi panike se ne javljaju slučajno i bez razloga, kako misli osoba koja ih prvi put doživljava. Javljanju napada panike obično prethodi niz nepovoljnih događaja koji su doveli do toga da se osoba oseća uznemireno i napeto: kontinuirani stres, niz nepovoljnih događaja, intenzivan bes, gubitak dragih osoba, dugotrajan psihološki pritisak, nesanica, ali takođe i separacija (odvajanje od kuće, porodice, partnera), gubitak posla, traume...

 

Lečenje paničnih napada

 

Dobra strana jeste da je prevalencija napada panike veoma uspešna. U većini slučajeva dovoljan je samo kratkoročni psihoterapijski tretman koji može potrajati samo nekoliko seansi. U težim slučajevima, gde panični napadi traju godinama, ili su udruženi sa nekim drugim mentalnim i/ili telesnim poremećajima, potrebno je pored psihoterapijskog tretmana primeniti i uzimanje lekova koje može prepisati isključivo psihijatar.

Međutim, bitno je naglasiti da je psihološki tretman dizajniran za svakog ponaosob. Svi smo različite ličnosti i drugačije se nosimo sa svojim problemima. Svako ima svoj ritam nošenja sa teškoćama te ukoliko panični napadi potraju i nakon nekoliko seansi, to ne znači da je osoba teško poremećena.

Ponekad je moguće da se simptomi nakon uspešnog saniranja vrate, te je osobama potrebna dodatna konsultacija sa terapeutom.

 

Autor: Nemanja Kurlagić – psihološki savetnik i psihoterapeut