Depresija - uzrok, simptomi i lečenje

Depresija je psihofizička bolest čiji koreni sežu daleko koliko i čovečanstvo. Samo poreklo reči govori o njenoj starosti – ona je nastala od latinske reči deprimere što znači pritisnuti,  potisnuti ili utisnuti. Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije oko 25% žena i 12% muškaraca svetske populacije boluje od depresije i na rang listi zauzima peto mesto. Pretpostavlja se da će do 2030. godine dostići neverovatno drugo mesto! Ovako velike brojke i njena pandemija kod stručnjaka izazivaju enormnu zabrinutost.

 

Šta je depresija, a šta tuga?

 

Često u kolokvijalnom govoru možemo čuti „depresivan sam“ iako ljudi konkretno misle na to da su tužni. U čemu je razlika između tuge i depresije?

Tuga pre svega predstavlja normalnu reakciju na gubitak i podrazumeva prihvatanje neprijatne realnosti. Okidači tuge mogu biti smrt bližnjih, raskid, razvod, što rezultira prihvatanjem bola i gubitka nečega što je postojalo, i što se više ne može vratiti. Ona je normalna reakcija na životne događaje, te osoba nakon nekog vremena se ponovo oseća funkcionalna i vraća se svojim aktivnostima.

S’ druge strane, depresija je patološko stanje tuge i definiše se kao poremećaj emocija. Karakterišu je dugotrajni osećaji gubitka volje, potištenosti, beznađa, pesimizma, obeshrabrenosti, preokupiranost negativnim mislima, bespomoćnosti... Osoba koja sebi ne dozvoljava da tuguje i odboluje gubitak može postati depresivna ili anksiozna. To je verovatno jedan od razloga zašto neke osobe mešaju tugu i depresiju. U depresiji se životni tok i aktivnosti potpuno poremete, te osoba uopšte nije u stanju da povrati životnu vitalnost i počne normalno da funkcioniše. U zavisnosti od osobe do osobe, depresija može biti slabija ili jača.

 

Odlike depresivnog ponašanja

 

Ljudi često veruju da su depresivno raspoloženje i osećanje krivice znaci slabosti, znaci da nisu u stanju da se nose sa zahtevima koje nameće društvo ili da će biti ismejani od strane svog lekara ako zatraže pomoć zbog toga. Depresivni pacijenti mogu da se plaše da kažu da su depresivni i spremni su da odbiju dijagnozu depresije. Takvim pojedincima je i dalje potrebna podrška da prihvate dijagnozu i da se pridržavaju terapije. Mišljenje depresivne osobe, iskrivljeno pod pritiskom tuge i iščekivanja bolnih budućih događaja, tera osobu da se sasvim povuče iz sveta i dešavanja. Mogli bi smo reći da je depresija bes okrenut ka sebi. Osoba se povlači iz socijalnih interakcija pod izgovorom da nije raspoložena, a oko sebe privlači okruženje koje podržava njeno depresivno ponašanje. Nije retka bezvoljnost koja paralizuje osobu da uopšte izađe iz kreveta ili konzumira hranu. Zapuštenost i neobraćanje pažnje na sebe i druge je još jedna od kratakteristika. Često je uključeno i autodestruktivno ponašanje poput suicidalnih misli koje se najčešće javljaju u večernjim časovima. Ne tako retko, osoba se može osećati neadekvatno i beskorisno.

 

Koji su uzroci depresije?

 

Nasleđe – Jedan od uzroka depresije može biti nasledni faktor. Ukoliko imate nekoga u porodici ko pati od depresije, imate veći rizik da i sami postanete depresivni

Pol – Čini se da su žene podložnije depresiji od muškaraca. Ovo može biti posledica kulture u kojoj živimo, budući da su muškarci manje upoznati sa svojim osećanjima, te oni sa tim izlaze na kraj besom i adikcijama poput alkoholizma i narkotika.

Gubici – svaki veći gubitak, kao što je razvod braka, gubitak posla, smrtni slučaj...mogu da deluju kao jak stresor koji može voditi u depresiju.

Bolesti – neka istraživanja pokazuju da ljudi koji su doživeli srčani udar ili rak imaju veće šanse da obole od depresije.

 

Zablude vezane za depresiju

 

- Depresija će sama proći od sebe, pa lečenje nije ni potrebno

- Potrebna ti je samo jaka volja da bi pobedio depresiju i osoba može sama da se izleči

- Promenom okoline, proći će i depresija

- Depresija je nešto čega se treba stideti jer ona napada samo slabe i bezvoljne

 

Koje vrste rešenja postoje protiv depresije?

 

Postoje brojni priručnici o tome kako savladati depresiju. Međutim, do sada se najefikasnije od njih pokazala psihoterapija kao vid lečenja depresije. Naravno, u zavisnosti od toga da li je depresija blaža ili teža. Ukoliko je depresija blaža, osoba može promenom „crnih misli“ i iracionalog mišljenja da spreči razvijanje jake depresije. Osoba može da krene sa nekom postepenom fizičkom aktivnošću, da ne postavlja sebi velike ciljeve odmah na početku koje će je u startu razočarati, već da krene od malo manjih koraka. Takođe može da učestvuje u aktivnostima koje su je nekada radovale, da razgovara sa prijateljima koji hoće da je saslušaju i da se ne zatvara u sebe. Setite se lepih stvari i svojih uspeha. Možete da koristite tehniku navođenja tri lepe stvari za koje ste zahvalni čim se probudite.

Ukoliko pak govorimo o ozbiljnijem slučaju u kome je osoba izgubila svaku nadu, potrebno je potražiti stručnu terapeutsku pomoć. U nekim slučajevima (osobito kada je intenzitet depresivnih simptoma visok i kada depresija duže traje), vaš lekar opšte prakse može preporučiti lečenje lekovima iz grupe antidepresiva koji se kombinuju sa psihoterapijom. Ovi lekovi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje napeti  i nervozni. Oni vam mogu pomoći da se osećate bolje i da se bolje nosite sa vašim osećanjima i problemima koji su doprineli lošem raspoloženju. Iako i dalje postoji debata oko efikasnosti antidepresiva, istraživanja dosledno pokazuju da su oni najefikasniji u slučajevima teških depresija. 

Posebno je bitno naglasiti da su mnoga istraživanja dokazala da je psihoterapija delotvornija od lekova u tretmanu depresije. Vaš terapeut bi zajedno sa Vama trebalo da odredi način i metode kojima ćete zajedničkim snagama aktivno pristupiti kako bi uspešno pobedili „rat” protiv depresije.

 

autor: Nemanja Kurlagić - O.L.I. psihološki savetnik i psihoterapeut