Depresija - uzrok, simptomi i lečenje

Depresija je psihofizička bolest čiji koreni sežu daleko koliko i čovečanstvo. Samo poreklo reči govori o njenoj starosti – nastala je od latinske reči deprimere što znači pritisnuti, potisnuti ili utisnuti.

Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije, oko 25% žena i 12% muškaraca boluje od depresije, i zauzima neverovatno peto mesto. Pretpostavlja se da će do 2030. godine biti drugi problem u svetu. 

 

Šta je depresija, a šta tuga?

 

U svakodnevnom govoru možemo čuti nekoga da izgovara „depresivan sam“ iako zapravo misli na to da je tužan. U čemu je razlika?

Tuga predstavlja normalnu reakciju na gubitak i podrazumeva prihvatanje neprijatne realnosti. Okidači tuge mogu biti smrt bližnjih, raskid, razvod, promena životnih okolnosti - što rezultira prihvatanjem bola i gubitka nečega što je postojalo, i što se više ne može vratiti. Tuga je normalna reakcija na životne događaje te osoba, nakon nekog vremena žaljenja, se ponovo oseća funkcionalnom i vraća se svojim redovnim aktivnostima.

S’ druge strane depresija je patološko stanje tuge, i definiše se kao poremećaj. Karakterišu je dugotrajni osećaji gubitka volje, potištenosti, beznađa, obeshrabrenosti, preokupiranost negativnim mislima, bespomoćnosti... Osoba koja sebi ne dozvoljava da tuguje i odboluje gubitak može postati depresivna. To je verovatno jedan od razloga zašto neke osobe mešaju tugu i depresiju. U depresiji životni tok i aktivnosti se potpuno poremete, te osoba uopšte nije u stanju da povrati životnu vitalnost i počne normalno da funkcioniše. 

 

Odlike depresivnog ponašanja

 

Ljudi često veruju da je depresivno raspoloženje znak slabosti, znak da nisu u stanju da se nose sa zahtevima koje nameće društvo, ili da će biti ismejani ako zatraže pomoć. Depresivni pacijenti mogu da se plaše da kažu da su depresivni. Takvim pojedincima je i dalje potrebna podrška da prihvate dijagnozu i pridržavaju se terapije.

Mišljenje depresivne osobe, iskrivljeno pod pritiskom tuge i iščekivanja bolnih budućih događaja, tera osobu da se sasvim povuče iz sveta. Osoba se povlači iz socijalnih interakcija pod izgovorom da nije raspoložena, a oko sebe privlači okruženje koje podržava njeno depresivno ponašanje. Nije retka ni bezvoljnost koja paralizuje osobu da uopšte izađe iz kreveta ili konzumira hranu.

Zapuštenost i neobraćanje pažnje na sebe je još jedna od kratakteristika. Često je uključeno i autodestruktivno ponašanje poput samopovređivanja ili suicidalnih misli, koje se najčešće javljaju u večernjim časovima. Nadalje, osoba se može osećati neadekvatno i beskorisno.

 

Uzroci depresije

 

Nasleđe – Jedan od uzroka depresije može biti nasledni faktor. Ukoliko imate nekoga u porodici ko pati od depresije, imate veći rizik da i sami postanete depresivni

Gubici – svaki veći gubitak, kao što je razvod braka, gubitak posla, smrtni slučaj...mogu da deluju kao jak stresor koji može voditi u depresiju.

Bolesti – neka istraživanja pokazuju da ljudi koji su doživeli srčani udar ili rak imaju veće šanse da obole od depresije.

 

Zablude vezane za depresiju
 
- Depresija će sama proći od sebe
- Samo ti je potrebna jaka volja 
- Promenom okoline, proći će i depresija
- Depresija je nešto čega se treba stideti, i ona napada samo slabe i bezvoljne


Kako protiv depresije? 

Postoje brojni priručnici i knjige samopomoći o tome kako savladati depresiju. Ali do sada se najefikasnije  pokazala psihoterapija. Ukoliko je depresija blaža, osoba može promenom „crnih misli“ i iracionalog mišljenja da spreči razvijanje jake depresije.

Osoba može da krene sa postepenom fizičkom aktivnošću, da ne postavlja sebi velike ciljeve  koje će je u startu razočarati, već da krene od manjih koraka. Takođe može da učestvuje u aktivnostima koje su je nekada radovale, da razgovara sa prijateljima koji hoće da je saslušaju, i da se ne zatvara u sebe. 

Ukoliko govorimo o ozbiljnijem slučaju u kome je osoba izgubila svaku nadu, potrebno je potražiti stručnu pomoć. U nekim slučajevima (osobito kada je intenzitet depresivnih simptoma visok i kada duže traje), psihijatar može preporučiti lečenje lekovima iz grupe antidepresiva koji se kombinuju sa psihoterapijom. Ovi lekovi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje nervozni. Oni vam mogu pomoći da se bolje nosite sa osećanjima koja doprinose lošem raspoloženju. Iako i dalje postoji debata oko efikasnosti antidepresiva, istraživanja dosledno pokazuju da su oni najefikasniji u slučajevima teških depresija. 

Bitno je naglasiti da su mnoga istraživanja dokazala da je psihoterapija delotvornija od lekova u tretmanu depresije. Vaš terapeut bi zajedno sa Vama trebalo da odredi način i metode kojima ćete zajedničkim snagama aktivno pristupiti kako bi uspešno izborili „rat” protiv depresije.

 

autor: Nemanja Kurlagić ; psihoterapeut po O.L.I. psihodinamskom metodu