Korist od problema - sekundarna dobit

„Depresija, fobija, napad panike... zašto baš mene? Samo hoću da je se otarasim.“ Jesi li siguran/na da to želiš? Razmisli još jednom...

Većina ljudi žele da svoj život žive ispunjenije, srećnije, zadovoljnije. Nekada im nije jasno zbog čega im se nešto dešava i upleteni u mrežu sopstvenih problema pokušavaju da se izvuku iz nje dovijajući se na različite načine. Svesni želje da ih se reše i da samostalan rad na njima predstavlja iscrpljujuću donkihotovsku borbu, odlaze kod terapeuta sa dozom optimizma da će simptom biti kao rukom odnešen i to bez ikakvih posledica. Medjutim, to nije slučaj. Hajde da vidimo šta se dešava ako se na momenat odvojimo od te zle utvare zvane „problem“ i pokušamo da ga sagledamo iz druge perspektive. Ovo što sam naučio u svojoj psihoterapijskoj edukaciji mnogima će zvučati paradoksalno i nemoguće, ali je dobra tema za razmišljanje.

 

Sekundarna dobit

 

Termin je skovan pod nazivom sekundarna dobit iliti koristi koju imamo od problema koji nas muči. Zar to nije nešto najbesmislenije što ste do sada čuli? Kada bih nekoga pitao: „Kakve koristi imate od vaše depresije?” odgovori koji slede su obično kao iz topa: „Ne razumem pitanje? Kakve koristi imam od toga što sam depresivan, što nemam snage da se pokrenem, što se osećam potpuno bespomoćno i što je svaki moj trud uzaludan?” Medjutim, niko nikada ništa ne radi ako od toga nema neku korist! Ako malo bolje osmotrite prethodnu rečenicu ispod njenog konteksta se može iskopati dragocenog blaga - nemam snage da se pokrenem; bespomoćan sam; svaki moj trud je uzaludan (prevedeno na jezik sekundarne dobiti: „pošto sam takav kakav sam, moja uža okolina mora da mi udovolji, da mi posveti pažnju, staranje, brigu, finansijsku podršku...” ili je moguće da postoji uverenje da vi ,,ne zaslužujete da se oporavite i vodite normalan život – da ste bezvredni da biste bili srećni. Kada je samokažnjavanje sekundarna dobit, onda kažnjavate sebe da biste vratili nekom drugom, npr. roditelju koji se nije ponašao pravedno prema vama). Može da se desi slučaj da neko iz vaše sekundarne dobiti crpi svoju dobit, kao npr. partner ili roditelj koji vas svojom brigom i zaštitničkim stavom kontroliše i ne dozvoljava da postanete samostalni, jer bi to značilo da ćete postati nezavisni i odvojiti se od njih. U svakom slučaju, pošto smo veoma kompleksna bića, ovo nisu jedine dobiti koje crpimo iz svojih problema i postoji mnogo različitih varijacija i mogućnosti.

Sekundarna dobit je, dakle, sveprisutna u psihološkim mukama ljudi i nezavisna od vrste problema, a često se javlja i kao otpor promeni. Njeno postojanje je uglavnom ukorenjeno u nesvesnim predelima naše psihe, i što je simptom čvršće zacementiran i rezistentniji, a uz to i duže traje, to je osobi teže da uvidi korist koju ima od svog problema, a samim tim se više opire promeni. Dešava se da čak i kada klijent uvidi da ima neke koristi od svog problema, nakon seanse „zaboravi“ ili nesvesno reši da ne misli o njemu jer bi priznavanje sekundarne dobiti značilo: „Ja sam stvorio ovaj problem jer iz njega dobijam korist“.

 

Kada simptom dobije krila

 

Simptom (panika, depresija, anksioznost...) kao glavni zastupnik sekundarne dobiti, bio bi korisna stvar da ostane u aspektima života u kojoj nam je potreban. Medjutim, nikada ne očekujemo da će se raširiti i uvesti diktaturu nad ostatkom psihe, te eksploatisati naše fizičko i mentalno zdravlje u onim situacijama kada bi trebalo da se opustimo i uživamo, kada želimo da izadjemo sa društvom i ne mislimo na probleme. Na primer: osoba koja je depresivna samo kada treba da pronadje posao, ponese sa sobom anksioznost i kada treba da se druži, kada treba da izadje na ulicu, da se relaksira... Dakle, iako problem sa sobom nosi izvesnu dobit, ukupan saldo pokazuje da je šteta neuporedivo veća. Svim klijentima je jasna količina štete koju nanosi njihov simptom, pa zato i potraže psihoterapeutsku pomoć. Kada klijenti postanu svesni skrivene dobiti, a onda prostom matematikom izračunaju da te dobiti i nisu neke kada se uporede sa štetama koje imaju od simptoma, onda budu znatno motivisaniji da se založe u rešavanju problema i posvete promeni.

Sve u svemu, istražiti i osvestiti sekundarne dobiti koje imamo od problema nije mala stvar. Nakon što je čovek postane svesniji, on ima psihičku slobodu da odluči da li će i dalje nastaviti utabanim i već dobro poznatim stazama i odlučiti da stopira prirodan proces rasta, ili će da krči nove i nepoznate puteve razvoja.

 

Autor: Nemanja Kurlagić - psihološki savetnik i psihoterapeut