Granični poremećaj ličnosti (prvi deo)

Termin „Granični poremećaj ličnosti“ ili Borderline personality disorder (BPD) počeo je da se koristi tridesetih godina prošlog veka, a sam naziv je simbolično osmislio Adolf Štern, jer se poremećaj nalazi na granici izmedju psihoze i neuroze.

Medjutim, još krajem sedamnaestog veka - engleski lekar Thomas Sydenham je o nizu svojih pacijenata u jednom pismu napisao danas često citiranu rečenicu: "Oni preko svake mere vole iste one koje će bez razloga mrzeti." Opisivao je njihove iznenadne izlive besa, bola i straha. Iako Thomas nije dao naziv granični poremećaj ličnosti (za žene izabrao naziv histerija, a za muškarce hipohondar) njegov opis je još tada pogodio simptome koji olakšavaju pri donošenju dijagnoze graničnog poremećaja ličnosti.

 

Šta je granični poremećaj ličnosti i kako nastaje

 

Ova vrsta poremećaja danas izaziva mnoge kontroverze i konflikte medju mnogim istraživačima počevši od toga kako nastaje, kako se razvija, pa sve do toga da li se on uopšte može svrstati medju psihičke poremećaje ili samo kao deo adaptacije i zastoja u razvoju. Ipak sama činjenica da se oko ovog stanja stvara velika debata i jaz medju psiholozima, bilo bi dobro posvetiti pažnje karakteristikama ovog poremećaja (u ovom tekstu ćemo ga zvati kao poremećaj) koji pod pretpostavkom obuhvata oko 1% do 2% svetske populacije, a oko dva puta se javlja češće kod žena nego kod muškaraca.

Brojne su teorije koje opisuju moguće uzroke nastanka graničnog poremećaja ličnosti. Uzrok nastanka objašnjava se preko pomenutih genetskih faktora, socijalnih faktora, kvaliteta interakcije u ranom razvoju u okviru porodice, psiholoških faktora.

Psihoanalitičko tumačenje nastanka graničnog poremećaja jeste da se on stvara negde izmedju 18.og i 36.og meseca života. Dakle, radi se o veoma ranim godinama u kojima dete, kao biće koje postepeno počinje da razvija svest o svom individualnom postojanju, nije uspelo da se odvoji od majke koje bi za ovaj razvojni period trebalo normalno da se desi. Neuspešnost odvajanja se često javlja zbog toga što majka, verovatno iz ličnih problema, nije odobravajuće reagovala na detetovo odvajanje, već je na svaki pokušaj „osamostaljivanja“ (upoznavanja sredine, istraživanja...) reagovala ljutnjom, odbacivanjem, depresijom. Medjutim, detetu je u tom periodu jako bitna stabilnost i ljubav koja bi ga potkrepljivala za budući uspešan i normalan emocionalan razvoj.

 

Karakteristike graničnog poremećaja ličnosti

 

Iako postoje brojna neslaganja povodom borderline pitanja, bilo bi dobro da pokušamo da sistematizujemo neke okosnice oko kojih se većina slaže, te da pružimo kakvu-takvu sliku o borderline problemima.

Glavni problemi se svode na  nestabilnost poimanja samog sebe, medjuličnih odnosa i raspoloženja. Ono što se prvo može uočiti u ovom tipu ličnosti jeste trijada emocija: 1. agresivnost 2. depresivnost 3. difuzan identitet.

U medjuljudskim odnosima, sve što se dešava, gura se do krajnjih granica. Kada vole, vole do srži, ali isto se dešava i kada nekoga mrze (celovitost objekta sa vrlinama i manama je krhka i lako se cepa). Medjutim ova slika je često promenjljiva, hirovita i nestabilna. Osobu koju su u nekom trenutku žarko voleli, mogu istim intenzitetom mrzeti. O čemu se ovde radi? Ne o ljubavi i mržnji, već o obrazcu nestabilnih i intenzivnih interpersonalnih odnosa koji variraju između dva ekstrema - idealizacije i obezvredjivanja druge osobe. Posebno se teško prilagodjavaju činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge bliske ljude ili ljude iz svog okruženja. Ono što očekuju da će dobiti od svog partnera jeste da će im partner regulisati vlastitu tenziju, a njegovo prisustvo i ljubav popuniti unutrašnji osećaj praznine. I nekada, u stanju velike euforije, mogu pomisliti da su dostigli taj stadijum, medjutim kada dodje do razočarenja (što se obično i dešava) dolazi do rapidnog obezvredjivanja osobe i traženje drugog „idealnog“ partnera koji će im zakrpiti i upotpuniti nedostatak.

U vezi stalno traže znakove da ih partner ne voli i da će ih ostaviti. Ako se to potvrdi, mogu da odgovore sa velikim dijapazonom emocija: razbesne se, plaču, planiraju osvetu, povrede se, prevare partnera ili urade nešto slično. Ove osobe žele bliskost i intimnost, ali način kojim to pokušavaju da dobiju najčešće odbija ljude. Njihova ambivalentnost prema partneru može ogledati u njihovim rečenicama u kojima se pojavljuje i ljubav i mržnja prema jednoj istoj osobi ("Volim ga, svinja jedna odvratna..."). Njihovo vidjenje sveta i osoba u njemu je „crno-belo“. Neko je savršeno dobar ili potpuno loš,  bez ikakve uravnoteženosti i celovite slike nekoga sa manama i vrlinama. Ukoliko već zauzmu stav da je neko sasvim loš, nikakvi argumenti ne mogu izmeniti njegov stav, ali je sasvim moguće da sami iznenada izmene svoje stanovište u potpuno suprotno. Takodje, mogu se često žaliti na otudjenost od ljudi i besmislenost življenja.

Osobe koje su u intimnijem odnosu sa njima često ostaju povredjene, ne znajući šta se tačno dogodilo.

autor: Nemanja Kurlagic - psiholoski savetnik i psihoterapeut