Histrionični poremećaj ličnosti

Pre nekoliko stotina godina veliki engleski pesnik, filozof i dramski pisac Vilijam Šekspir rekao je: „Život je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.“ Ova izjava upućena je svakom pojedincu koji obitava na planeti Zemlji. Medjutim, kada bismo nekako preformulisali ovu rečenicu i stavili je u kontekst osobe sa histrioničnim poremećajem, ona bi glasila: „Život je pozornica na kojoj samo ja želim da igram svoju ulogu.“

 

Kako prepoznati histrionični poremećaj ličnosti?

 

Svako od nas želi pažnju, i makar na kratko da zasija u lepoti svojih vrlina. Medjutim, kada potreba za pažnjom postane nasušna, imamo problem. Histrion (lat.), u antičkom Rimu je bio naziv za glumca i plesača u pantomimi. Osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti gledaju da svo moguće vreme i prostor društva okupiraju ka skretanju pažnje na sebe svojom teatralnošću i dramatizacijom. Ukoliko se to ne dešava, ona može početi da se oseća uznemireno i neprijatno. Takve osobe su, na prvi pogled, očaravajuće ličnosti – duhovite, šarmatne, energične, a neretko i fizički dopadljive koje koriste svoje telesne adute za manipulaciju. Sklone su neadekvatnom i provokativnom zavodjenju drugih koje se ogledava kroz flert i stupanje u seksualne odnose. Često su prisutni i kontradiktorni stavovi koji se istovremeno prepliću npr. čednost i promiskuitet.

Sadržaj govora je prepun detalja sa naglašenom željom da se impresionira okolina i daju hiperbolični opisi drugih. Ovaj tip ličnosti koristi mehanizam disocijacije ili poništenja kao mehanizam odbrane. Npr. žena koja je prevarila svog muža se ponaša kao da se to nije njoj dogodilo. Iako toga nisu svesni, često glume neku ulogu (npr. „žrtve“ ili „princeze“) u odnosima sa drugima i skloni su manipulaciji nad svojim partnerom, a svoj odnos precenjuju ili drugim rečima prikazuju ga kao mnogo intimnijeg nego što zaista jeste. Medjutim, u odnosu sa istim polom, one će težiti za moću i dominacijom, tako da će svaka potencijalno moguća ugrožavajuća ličnost izgledati kao rival koji treba da se ponizi.

Iako mogu delovati prožete dubokim emocijama, sve što se dešava u njima je dramatizovano, a emocije su plitke i površne. Ove osobe su jako sugestibilne, što znači da lako podpadaju pod uticaj drugih ljudi ili trenutnih okolnosti u kojima se oni nalaze. Njihov misaoni stil je usmeren na određene oblasti i na izbegavanje skrivene zavisnosti od drugih ljudi. Zavisnost poriču i negiraju, a dobrim delom je maskiraju obiljem tipiziranih tema koje se šire u apstrakciju. Temperament ovih osoba je veoma responzivan na dečji način i orijentisan ka dobijanju nagrada.

Ipak, iza ovog na izgled dominantnog i nezavisnog ponašanja krije se jaka želja za vezivanjem. Zavisni su od podrške drugih i teško im pada kada to izostane. Iza teatralnosti i visokog nivoa aktiviteta kriju se bolna osećanja sa kojima ove osobe izbegavaju da se suoče. Ove osobe su uspešne u socijalnom i profesionalnom životu ali problemi se dešavaju u emotivnim vezama.

 

Uzrok histrioničnog poremećaja ličnosti

 

Pored genetskih faktora, uticaj porodice na razvoj ovakve ličnosti je takodje bitan. Osobe s ovim problemom su često rasle u nestruktuisanim porodicama u kojima nisu postavljane jasne granice , a roditelji su pružali nedoslednu pažnju, tako da dete nije moglo da predvidi koja ponašanja su roditeljima poželjna. Takodje, roditelji dece koja su kasnije razvila ovaj poremećaj, često nisu bili skloni kritici i kažnjavanju, ali nisu bili sposobni ni za pokazivanje dubokih emocija i dosledno iskazivanje ljubavi. Ovakva deca dobijala su pažnju samo na način koji se svidja roditelju, ali time se u suprotnosti gušilo istinsko biće deteta.

Ovaj poremećaj se javlja u ranom odraslom dobu, i češći je kod žena nego kod muškaraca. Prevalencija histrioničnog poremećaja u opštoj populaciji iznosi 2% do 3%.

autor: Nemanja Kurlagic - psiholoski savetnik i psihoterapeut O.L.I. psihoterapije