Agorafobija

Agorafobija, pojam kovanica od dve grčke reči – Agora (pijaca, trg, skupština) i Fobija (strah), jeste stanje straha jedinke koje karakteriše postojanje stalnog, intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa kojih se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je medicinska pomoć, u slučaju nužne potrebe, veoma otežana. Tako široki prostori kao što su ulice, trgovi, tuneli, autoputevi, mostovi postaju mesta kojih se treba plašiti i izbegavati. Isti je slučaj i sa velikim prostorijama kao što su tržni centri, robne kuće, bioskopske i pozorišne sale, ali i gužve i otvorena mesta pretrpanih ljudima. Kod Agorafobije nije retko da se sretne i postojanje intenzivnog straha od vožnje gradskim prevozom, izuzev taksija i ličnog prevoznog sredstva.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Pre početka ovog teksta, želeo bih da podvučem jasnu crtu između opsesivno-kompulsivnog poremećaja i opsesivno-kompulsivnog poremećaja ličnosti. Inače, reč opsesija (obsessio) je reč latinskog porekla koja znači „obuzetost nečim“. Kompulzija (compulsio), takođe reč latinskog porekla znači „primoravanje“, odnosno „prinuda da uradimo nešto“.

Kada govorimo o opsesivno-kompulsivnom poremećaju mislimo na poremećaj koji karakterišu prisilne misli, ideje i njihova ruminacija. Osoba koja ih doživljava, vidi ih kao nametnute, nepoželjne, odvratne, besmislene i nepodnošljive, ali i kao nešto što je van njihove kontrole i mimo volje, nešto čemu se ne može suprotstaviti. Suština opsesivnih misli sastoji se u osećanju obolelog da je celokupan sadržaj doživljavanja unutrašnje prirode, to jest njihov sopstveni. Sa njim se osoba stalno bori, a borba je prebojena strahom od mogućnosti sprovođenja u delo takvih misli i ideja, što na kritičkom nivou ukazuje na postojanje unutrašnjeg konflikta.

Prikriveni (Stidljivi) Narcis

Svi smo donekle upoznati ili smo imali priliku da čujemo nešto o Narcističkom Poremećaju Ličnosti. Još početkom dvadesetog veka, Frojdov pionirski rad upoznao nas je sa terminom „Narcizam“ (1905) ili preciznije „Narcističkom karakternom strukturom“ kao specifičnim maladaptivnim obrazcem ponašanja, misli, emocija i fantazija – konstantno traženje slave i obožavanja, bogolika grandioznost, izjedajuća zavist, egzibicionizam, preterana ambicioznost... Ono šta nam je Frojd predstavio u svojim radovima danas se naziva otvoreni narcizam. Međutim, Frojd nikada nije napravio korak dalje i video sve njegove varijante.

Kapacitet da se bude sam

U skoro svakom psihoterapijskom tretmanu dođu trenuci kada je sposobnost da se bude sam veoma bitna za klijenta. Klinički može da se prikaže kao faze ćutanja ili seanse tišine, i ova tišina je daleko od standardnog analitičkog otpora. Zapravo, ona je odličan pokazatelj čovekovog emocionalnog napretka.

Panični napadi

Panični napad je osećaj jakog straha ili izrazite neprijatnosti da će se nešto strašno i nepodnošljivo dogoditi, da ćemo izgubiti kontrolu, srušiti se, poludeti ili umreti. Oni ne moraju da budu usmereni samo prema sebi, nego i prema drugima – da će neko blizak biti povređen, doživeti neku katastrofu ili umreti. Osnovna i vidna karakteristika paničnog napada jeste da se doživljavaju jako naglo, iznenada, prilično ugrožavajuće i utiču na ljude da se osećaju potpuno bespomoćno i onesposobljeno. Panični napad mogu da se dese samo jednom ili dva puta u životu, ali mogu da postanu učestaliji i da pređu u poremećaj panike.