Lajf-koučing, savetovanje i supervizija

Supervizija

 

Vaš psihoterapeut je pod supervizijom. Razlog za brigu? Verovatno ne.

Svi koji nisu upućeni u ovu oblast mogu se zapitati - šta zapravo znači supervizija? U globalu supervizija se često povezuje sa poslovima na početničkoj poziciji. Nikako ne možemo da zamislimo „direktora pod supervizijom“ jer bi to značilo da u odredjenom sektoru neke firme nešto ne funkcioniše kako treba, pa je potreban neko ko bi nadgledao rad nadležnog. U psihoterapiji je stvar nešto drugačija.

Terapeut pod supervizijom podleže kontroli supervizora iliti starijeg, dugogodišnjeg terapeuta koji ima odredjen kredibilitet i poseduje iskustvo i zvanje učitelja i trenera drugih terapeuta. Terapeut koji radi sa klijentom je dužan da, ukoliko problem sa kojim se susreće prevazilazi njegovo znanje ili kompetenciju, obavesti svog supervizora (starijeg terapeuta) koji bi mu pomogao da pronadje najbolje rešenje. Ovo sa sobom nosi veoma pozitivnu stranu, tim pre ukoliko postoji odredjeni zastoj u terapiji ili terapeut ne vidi šta se dešava, dok neko stručniji sa instance lakše to može da uoči. Supervizor može da služi i kao podrška klijentima i kao „osveženje“ terapeutu jer širi vidike pravca u kojim terapija treba da ide. U svakom slučaju, supervizor je podrška klijentovom terapeutu, kao što je terapeut podrška svom klijentu.

Sa ovim dolazi i pitanje: „Ali onda moja terapija nije strogo poverljiva?“ Tačno je da se neki aspekti klijentovog problema izlažu pred supervizorom. Medjutim, informacije poput ličnog imena, adrese stanovanja, profesije kojom se bavi i dalje ostaju strogo poverljive.

 

Psihološko savetovanje

 

Mnogo ljudi poistovećuje psihološko savetovanje i psihoterapiju, ali postoje eminentne razlike. Kada pomenemo reč savetovanje, prvo što nam padne na pamet jeste jedna prijateljska atmosfera u kojoj nas bližnji savetuje šta i kako treba raditi povodom odredjenog problema. Medjutim, psihološko savetovanje, iako se tako zove, nije proces u kojem savetnik daje klijentu “uputstvo za upotrebu”, direktivne naloge šta treba da radi i kako da se ponaša. To je metoda rada koja pojedincu omogućava da, uz pomoć psihologa, traga za rešenjem nekog problema ili teškoće. Iako se zove „savetovanje“, ono ne podrazumeva davanje gotovih rešenja. Za razliku od psihoterapije, savetovanje je najčešće usmereno na neki konkretan problem manjih razmera pa samim tim kraće traje. Recimo, neki manji period imate problema da se skoncentrišete na učenje. Psihološko savetovanje vam može pomoći da se, fokusirajući se na taj konkretan problem, usmerite na specifične stvari koje vas sprečavaju, koje vam onemugućavaju da ga sami rešite. Uvidima koje steknete tokom savetovanja sa savetnikom, onda, radite na pronalaženju rešenja koje će biti nabolje za vas. Medjutim, ako već duže vreme imate niz problema, niste zadovoljni svojim postignućima u životu i to je dovelo do enormnog pada samopuzdanja i samopoštovanja, onda je to mnogo širi kontekst koji se mora detaljnije istražiti i razumeti. Za to je već potrebna psihoterpija. Nekada se dešava da klijent dodje na psihološko savetovanje zbog odredjenog problema, a ona se onda proširi na ceo niz problema, što zahteva prelazak granice iz psihološkog savetovanja na psihoterapiju. Da skratim razlike na tri komponente:

Savetovanje:

- Pomaže ljudima da identifikuju problem ili krizu i motiviše ih da naprave korake kako bi rešili ove probleme

- Kratkoročniji proces

- Za one koji neki manji period imaju problem u odredjenoj oblasti koji ih destabilizuje

Psihoterapija:

- Pomaže ljudima sa psihološkim i emocionalnim problemima koji traju duži period

- Dugoročniji proces

- Za one koji imaju emocionalne i psihičke poteškoće koji traju već duže vreme i koji ih onesposobljavaju za normalan život

 

Lajf koučing (Life coaching)

 

Da se odmah razumemo, lajf koučing nije ni psihoterapija, a ni psihološko savetovanje. Ove profesije su uglavnom usmerene na rad sa dubljim problemima i njihovom prevazilaženju. Postoji jasna distinkcija izmedju ovih profesija – psihoterapija i psihološko savetovanje su u funkciji prevazilaženja problema dok lajf koučing služi za poboljšanje i pravljenje progresa u raznim aspektima života poput: braka, posla, emocija, veza, finansija... Po definiciji ICF (Internacionalne Coaching Federacije) koučing je „profesionalni odnos koji omogućuje ljudima i organizacijama da postignu izvanredne rezultate u svojim životima, karijeri, biznisu, da poboljšaju produktivnost i kvalitet života”. Dakle, životni trener služi kao neko ko pomaže ljudima da ostvare pozitivne promene u svojim životima.

Medjutim, nije svaki lajf kouč obučen za svaku sferu života. Uglavom su specijalizovani za odredjene oblasti. Životni treneri pomažu ljudima da ostvare bolje ciljeve, motivišu i ohrabruju svoje klijente da napreduju više nego što su do tada učinili, snabdevaju klijente potporom i alatima koje će kasnije moći da koriste za svoj napredak. Delatnošću životnog trenera se bave ljudi koji dolaze iz različitih profesija. To su najčešće predavači, terapeuti, savetnici, treneri, menadžeri, humanitarni radnici, ljudi koji se bave raznim uslužnim delatnostima, lekari...Mnogo ljudi pristupa profesiji životnog kouča posle sopstvenog koučinga, uživajući i „profitirajući“ od tog iskustva, te su tako inspirisani da pomognu drugima na sličan način. Kompetentnog kouča će te prepoznati po sličnim normama i etici koje poseduju dobri psihoterapeuti o kojima sam podrobno pisao u tekstu „Sta je psihoterapija i kako pomaže“. Dakle lajfkoučing:

- Pomaže ljudima da ostvare pozitivne promene u odredjenoj grani života (roditeljstvo, brak, posao...)

- Kratkoročniji proces

- Za one koji su zadovoljni svojim emocionalnim stanjem, ali bi hteli da pospeše svoj rast i razvoj

 

autor: Nemanja Kurlagic - psihoterapeut i psiholoski savetnik