Psihoterapija - šta je i kako pomaže

Psihoterapija – od bajke do stvarnosti

 

Iako živimo u modernom dobu gde su informacije široko dostupne na samo dva klika miša, psihoterapija i dalje ostaje opkoljena velom tajne. Svakodnevno se susrećemo sa čvrsto ukorenjenim mitovima i predrasudama poput: „Psihoterapija je samo za „ludake“ i za one sa ozbiljnim problemima“, „Zašto bih išao/išla kod psihoterapeuta kada i porodica ili dobar prijatelj može isto tako efektivno da me sasluša?“ , „Nije ti potreban psihoterapeut, samo misli pozitivno“ „Psihoterapija je znak slabosti“ , „Svako može da bude psihoterapeut, samo sluša i klima glavom“ i mnogo drugih...
Potrudiću se da što jasnije predstavim šta je psihoterapija i na koji način ona funkcioniše.

 

Šta je psihoterapija?

 

To je proces unapredjenja emocionalnog i mentalnog zdravlja ili lečenje istih putem razgovora sa za to obučenim licem - psihoterapeutom. Psihoterapija je način da upoznate sebe, saznate više o svojim emocijama, mislima, motivima i ponašanju, oslobodite sopstvene potencijale i otkrivajući lične istine o sebi steknete veštine koji će vam pomoći da se nosite sa aktuelnim problemima i odgovorite na svakodnevne životne izazove.

Zvuči lepo, onako školski, ali - da li je zapravo sve tako jednostavno? Ne.

Kada logički razmišljamo o reči psihoterapija ima nečeg pomalo čudnog u celom tom procesu i na pamet nam padaju šarolike asocijacije. Jedan ili više puta na nedeljnoj bazi po sat vremena provedete kod nekog „učenog“ stranca. Taj stranac koji sedi prekoputa vas - sluša, postavlja pitanja, analizira i deli neke uvide. Ali tu još jedna stvar postaje kristalno jasna. Psihoterapija je fokusirana na klijenta. Šta to znači? To znači da je u samoj žiži interesovanja klijent – ne otac i majka, ne prijatelj, ne komšija, a čak ni terapeut. Klijent i njegov unutrašnji svet – njegovo opažanje, njegove misli, osećanja i motivi. Iz toga se razvija jedinstven odnos izmedju klijenta i terapeuta. Ne, to nije ni prijateljski odnos savetovanja, niti roditeljski prekoravanja, pa ni učiteljski podučavanja kako treba živeti. To je posebna vrsta odnosa izgradjena zajedničkim snagama i terapeuta i klijenta, medjusobno stvorena atmosfera na temeljima poverenja, razumevanja, prihvatanja i saosećanja, koja će pospešiti klijenta da slobodnije i bez straha govori o sebi i na taj način da dodje u kontakt sa svojim emocijama, bolje upozna sebe i unutrašnje mehanizme koji sprečavaju da udiše život punim plućima. Dakle oni u mikrosvetu (terapeutskoj ordinaciji) stvaraju makrosvet, odnosno repliku spoljašnjeg sveta klijenta, koji terapeut posmatra, razume, empatiše i deli svoja razmišljanja sa klijentom.

 

Od čega zavisi uspešna psihoterapija i kako dolazi do promene?

 

Pod uspešnom psihoterapijom se podrazumeva da klijent ima nove i efikasnije načine funkcionisanja koji doprinose na izgradnji zrelog samopoštovanja i samopouzdanja, prepoznaje i menja misli i ponašanja koji negativno utiču na njegov život i medjuljudske odnose, stiče bolji uvid u sebe i svoje emocije, stiče osećaj kontrole i time postiže veće zadovoljstvo sobom i svojim životom, razvija svoje potencijale i još mnogo toga. U kom će se stepenu sve ovo razviti i kako će psihoterapija napredovati zavisi od mnogo faktora. Navešću one za koje mislim da su fundamentalne za uspeh i napredak:

 

  • Terapeut – Kako najčešće biramo terapeuta? Prema njegovom stepenu obrazovanja? Godinama? Tituli? Polu? Stručnosti? Vaše vreme i novac nisu za bacanje, zato podrobno ispitajte svog terapeuta. Dobar terapeut ne daje savete, razume vas i prihvata, poštuje i ne osudjuje. On nije tv ličnost koja knjiški odradjuje seansu, daje instrukcije kako treba živeti, niti vam elaborira referat o njegovoj profesiji i kritikuje vaše stavove i razmišljanja. Dobar terapeut je fleksibilan, obučen je da prepozna klijentove odbrane kojima štiti sebe i stvara iskrivljene slike o svetu, načine na koje gradi medjuljudske odnose, otpore promenama koji sprečavaju rast i razvoj klijenta. Seansa je nabijena emocijama i terapeut ne izbegava da razgovara sa klijentom o „teškim“ temama. On nije tu da vas menja po sopstvenom šablonu, niti je drveni advokat roditelja, bračnog partnera ili škole, on je tu da u vama podstakne i oslobodi vašu autentičnost. Terapeut mora da prodje kroz odredjen broj sati lične terapije kako bi i sam osetio šta znači biti u cipelama kljenta. Stvar koju takodje treba zapamtiti jeste da čak i kada terapeut poseduje sve ove osobine ne mora da znači da će klijentu lično odgovarati. Vaš najbolji prijatelj može da se kune u svog terapeuta, ali isto tako može da se desi da iz nekog razloga on vama ne prija. Ako osećate da nemate koristi od terapije posle nekoliko sesija, pričajte o tome sa svojim terapeutom. Vaš terapeut može zajedno sa vama doneti odluku da napravi neke promene ili proba drugi pristup koji bi dao bolje rezultate.

 

  • Klijent – Klijenti najpre dodju na terapiju zbog nekog odredjenog problema uglavnom sa idejom da će terapeut kao u automehaničarskoj radnji zavrnuti par šafova i poslati ih tako opravljene kući. Bilo bi lepo, ali na žalost ne ide tako. Ljudi nisu mašine, i nešto što se taloži i neguje godinama ne može da se promeni preko noći. Sam ishod promene u najvećoj meri zavisi od klijenta – želje i hrabrosti da radi na sebi i preuzima rizike koje promena sa sobom nosi, spremnosti da se suoči sa svojim izbegavanjima i mehanizmima manipulacije, kao i želje i motivacije da se iskorači iz zone komfora. Ne može čovek da promeni nešto što ne vidi i ne želi da vidi, gura pod tepih i ne priznaje. Lakše je biti ušuškan i koračati poznatom teritorijom, nova teritorija zahteva hrabrost, preispitivanje, razmatranje, otvorenost. Najbitniji faktor jeste da čovek sam želi da radi na sebi i svojoj promeni. Doduše, koliko god zvučalo paradoksalno, svi mi izvlačimo dobit iz naših problema te oni postaju naša sigurna zona, ali realnost dolazi po svoje i mehanizmi koji su nekada bili od koristi postaju disfunkcionalni i neprilagodljivi za novonastalu životnu situaciju. Postulat koji bi trebao da bude zakucan iznad svakog dovratka je: „Na kraju dana, svi smo odgovorni za sebe i svoj život.

 

Koliko dugo i kojim putem će ići terapija, za to nijedan dobar terapeut nema precizan odgovor. Uspešna terapija može da se završi posle nekoliko seansi, a može da traje i po nekoliko godina bez garancije da će doći do ikakve vidljive promene.

Psihodinamska psihoterapija predstavlja proces učenja o sebi. Osoba osvešćuje svoje nesvesne delove, odbacuje stare neadekvatne oblike ponašanja, „ispravlja“ iskrivljena vidjenja sveta i sebe, pojačava svoju otpornost na neuspehe i uspehe, dolazi u kontakt sa svojim emocijama i sa njima se spremnije i sa više snage suočava i podnosi ih bez pribegavanja nezrelim oblicima ponašanja. Klijent se uči da se autentičnije izražava, da bude odlučniji, preuzme inicijativu i opet stekne osećaj kontrole nad svojim životom i emotivnim stanjem što mu omogućava da od svega toga oseti trajno zadovoljstvo sobom.

 

Profesionalna etika u psihoterapiji

 

Psihoterapija je delikatan proces koji zahteva strog i visok stepen medjusobnog poverenja. Iz tog razloga stvoreni su čvrsti etički standardi profesije od kojih ću izdvojiti najbitnije:

 

  • Diskrecija – Terapeut ne sme upoznati treće lice sa onim što se na terapiji dogadja, niti sa onim što je saznao od klijenta i o klijentu, osim u slučajevima kada klijent za to pruži punu saglasnost, na primer: da bi sa svojim supervizorom razgovarao o klijentu(ali čak ni prilikom supervizije ne otkriva se identitet klijenta), ili ukoliko klijent dopušta da se njegov slučaj iznese u knjizi, naučnom istraživanju, stručnom skupu...
  • Poštovanje granica uloge – Terapeut je u povlašćenom položaju u odnosu na druge te stoga nema pravo da u odnosu sa klijentom prekorači granice svoje uloge tako što će u toku trajanja terapije sa svojim klijentom stupiti u poslovni, ljubavni ili seksualni odnos. Takodje, osim novčane nadoknade koja je dogovorena za svoj rad, terapeut nema pravo da od klijenta traži bilo koju drugu vrstu protivusluge.
  • Postojanost terapijskog odnosa – Terapeut nema pravo da na prečac i iznenada prekine rad sa klijentom, a da pre toga nije ponudio zamenu, odnosno terapeut je dužan da informiše klijenta o okolnostima pod kojima može doći do prekida psihoterapije (godišnji odmor, nemogućnost saradnje...). Svoje odsustvo koje će značiti pauzu u radu terapeut mora da najavi nekoliko nedelja unapred i tom prilikom obezbedi klijentu mogućnost da, u slučaju nužde, kontaktira sa drugim terapeutom.
  • Savesnost u radu – Terapeut je dužan da o klijentu brine savesno i odgovorno u skladu sa najvišim profesionalnim standardima. Ukoliko psihoterapeut nije dovoljno sposoban da vam pomogne, on vam može preporučiti drugog terapeuta koji je osposobljen za datu vrstu problema.

 

autor: Kurlagić Nemanja - psihološki savetnik i psihoterapeut O.L.I. psihodinamskog metoda